Lajcak: Sastanak Vučića i Kurtija u Briselu nije bio uzalud

SrbijaRealno/London/24.08.22. – Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da nedavni sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Кurtija u Briselu nije bio uzaludan.

Lajčak je naveo i da u razgovoru na temu zajednice srpskih opština u Briselu Prištini ponudio i rešenje – da promeni narativ – da prestane da misli o tom pitanju kao o nečemu šta sve ne želi da ZSO bude i da počne da misli o tome šta sve može da bude.

„ Mislite o tome kao o mogućnosti, a ne kao o pretnji”, ističe Lajčak

Bila je to značajno drugačija runda, kaže Lajčak.

” Imali smo veoma profesionalnu, usmerenu diskusiju s poštovanjem, ali se nisu svađali, već su poštovali vizije koje jedan i drugi imaju i svesni su gde su razlike”, naveo je Lajčak za BBC na srpskom. Na pitanje da li to znači da su se ranije svađali, odgovorio je da je atmosfera na ovom sastanku bila daleko bolja.

“Došao sam da nastavim tamo gde smo stali u četvrtak”, kaže na pitanje šta će prvo reći Кurtiju i Vučiću tokom posete Prištini i Beogradu.

Navodi da EU uvek ima nekoliko spremnih rešenja, ali da najpre ohrabri strane da kažu kako oni vide rešenje.

Кada je reč o ulazno-izlaznim dokumentima, čije je uvođenje najavila Priština, a što Beograd odbacuje, Lajčak kaže da je to trenutno važnije pitanje i navodi da može da zamisli bilo kakvu situaciju, između ostalog i da obe strane prestanu sa izdavanjem takvih dokumenata, ali i mnogo lošije scenarije i ističe da njih EU želi da izbegne.

„Imamo nekoliko predloga koji su aktuelni, ali svakako ne bi pomoglo da o njima govorim javno dok o njima još razgovaramo”, dodaje Lajčak. Na pitanje o problemu registarskih tablica, Lajčak je odgovorio u kontekstu ruskog napada na Ukrajinu.

„Prioritet je da pomognemo Ukrajini u ratu i to troši naše kapacitete, pa nema razumevanja u EU za eventualni konflikt na Balkanu koji bi se vodio oko stvari koje nisu bolne, hitne, ne koštaju mnogo,a ne ugrožavaju živote”, rekao je Lajčak.

Ukazuje da, sa druge strane, postoji povoljan trenutak za Balkan, jer EU razume da ne sme da se stekne utisak da je izgubila interesovanje i da su zato potrebni pozitivni primeri iz regiona. Lajčak je, na konstataciju BBC da nalepnice nisu pozitivan primer i da to nije evropska praksa, odgovorio da su nalepnice svakako bolje od privremenih tablica i da nije čuo da se bilo ko žali na to.

Odgovarajući na pitanje da li je ZSO politička ili pravna tema, Lajčak kaže da ima elemenata i jednog i drugog.

„Briselski sporazum je ratifikovan u kosovskom parlamentu i to je pravna obaveza Кosova – pravni aspekat je veći od mnogih drugih dogovora postignutih u Briselu, a koji nisu ni bili ratifikovani”, istakao je Lajčak.

On navodi da je Prištini ponudio i rešenje i naglasaava da je njegova poruka Prištini da promeni narativ – da prestane da misli o tom pitanju kao o nečemu šta sve ne želi da bude (ZSO) i da počne da misli o tome šta sve može da bude.

„Mislite o tome kao o mogućnosti, a ne kao o pretnji”, ističe Lajčak.

Ukazao je da je primena postignutih sporazuma princip koji važi i za Beograd i Prištinu i da to nije princip koji je neko izmislio da bi mučio pregovaračke strane, već stari princip koji je osnova međunarodnog prava – “kako ću imati kredibilitet da postižem nove sporazume, ako ne primenjujem prethodne”.

Takođe je naglasio da “sve treba da se završi potpisivanjem celovitog sporazuma o normalizaciji odnosa koji će biti pravno obavezujući i koji će približiti Кosovo i Srbiju Evropskoj uniji.”

Lajčak ocenjuje da bi normalizacija odnosa svakako kvalifikovala Vucića i Кurtija za Nobelovu nagradu.

Na pitanje da li su Vučić i Кurti sposobni za to, Lajčak je odgovorio da su oni, kako je naveo, “obojica veoma snažni lideri, sa snažnim političkim mandatom i jasnim vizijama, koje doduše nisu zajednicke”, ali da smatra da su sposobni za to.