Чомић: Инклузијом Рома постаћемо хуманије друштво
СрбијаРеално/БЕОГРАД/05.11 – Министарка за људска и мањинска права Гордана Чомић указала је данас, поводом Светског дана ромског језика,на лош однос друштва према Ромима поручујући да када та етничка група постане недељиви део друштва то друштво неће бити више ромско већ више људско.
Чомић је рекла да је ромска култура недовољно видљива у друштву због огромне склоности да се према Ромима понашамо покривитељски са дозом расизма.
“Роме смештамо на њихово место, сматрајући да то знамо губећи тиме на људскости друштва и губећи Роме који су већ укључени у друштво”, истакла је Чомићева у разговору за РТС.
Генерални став поулације је да “они тако иначе воле да живе, и да је то њихова традиција” и сав тај омаложавајући став, где већина показује да не жели да Роми буду укључени у друштво, напомиње Чомићева.
Министарка је истакла да према претходном попису, Рома у Србији има око 143.000, док сви који се разумеју кажу да их је много више.
Наводи да ће се данас на скупу поводом Светског дана ромског језика говорити о томе да ромски језик, традиција и култура постоје.
“Овај дан установљен је 2015. у Паризу на инициајтиву удружења за прмовију обраозовања Рома из Хрватске “Кали сара” који су 2008. објавили први ромско-хрватски и хрватско-ромски речник и тај дан обележавају од 2009. године. Важно је показати поштовање и радозналост за језик и културу оних који су различити и да ће свима бити боље ако Роми буду живели боље”, поручила је Чомићева.
На питање да ли се држава померила са мртве тачке када су у питању егзистенцијални проблеми Рома, Чомићева кже да је учињено доста, али ипак недовољно.
“Уложено је доста средстава на подизању културе становања. Србија је почела са акцијама укључивања Рома у друштво знатно пре ‘Декаде Рома’, још дведесетих година прошлог века”, истиче Чомићева, наводећи пример новосадског насеља Шангај.
Чомићева наглашава да поред достојанствених услова становања важно је да се са Ромима буде у дијалогу у вези са темом образовања.
“Када се девојчици одузме право на образовање одузели сте јој шансу заа цео живот. Кроз државне стипендије и рад националног савета ромској деци се гарантује учење свог језика са елементима културе”. додаје Чомићева.
У Србији се око 800.000 људи изјањавају као припадници националне мањине. “И код њих постоје проблеми са наталитетом. Код Рома је то мањи проблем, али са друге стране имју много краћи животни век од републичког просека (72 за мушкарце, 77 за жене, а код Рома 52, односно 55 година).
Сматра да држава мора да буде одлучна у борби против говора мржње. Говор мржње није слобода говора.
“То је фашизам у свом кич облику, страшно је што те људе насиље радује и забавља”, каже Чомићева.
Узвикивање антисемтиских парола испред зграде епидемиолога Предрага Кона, Чомићева види као најнижу степеницу на које људско лице може да падне. Са друге стране, напомиње да и такви људи имају право на заштиту ако их неко други нападне на исти начин.
Говорећи о томе да ли се прописи примењују, Чомићева каже да ове године први пут Европска комисија имала нешто блажу формулацију става да Србија има добре законе али да се они не примењују.
“Радило се на примени закона. Посао је започет, али смо веома далеко од тврдње да сви осећамо да се правда примењује и да је неправда окруњена до подношљивог нивоа”, закључује министарка за људска и мањинска права.