SrbijaRealno/Beograd/05.12.2.5 – Dok građani mesecima čekaju na sudske odluke, a gospođa Dolovac sprovodi svoju selektivnu „pravdu“, u javnosti se pojavljuju kadrovi koji deluju kao da su preuzeti sa modne piste, a ne iz najviše grane sudske vlasti, koji bi trebalo da simbolizuje skromnost, odgovornost i integritet.
Naime, u javnosti su se pojavile fotografije Zagorke Dolovac, vrhovnog javnog tužioca, u sakou čija cena nadmašuje tržišnu vrednost skromnijeg polovnog automobila.
Poslednjih dana društvene mreže bruje o pojavljivanju visoke pravosudne funkcionerke u sakou čija cena izaziva šok i nevericu. U momentu kada je pravosuđe pod stalnim optužbama za nedelovanje, odugovlačenje i neefikasnost, u prvi plan izbija poruka koja najmanje liči na instituciju koja bi trebalo da bude čuvar pravde.
Umesto odlučnih istraga — luksuz.
Umesto transparentnosti — brendirani sjaj.
Umesto rezultata — utisak da je vrh sistema odavno izgubio dodir sa stvarnošću.
Pravosudni sistem već godinama vodi bitku sa sopstvenim kredibilitetom. Afere se nižu, predmeti se gube u fiokama, a najosetljivije teme nikada ne dobiju epilog. I onda, usred svega toga, javnost dobije sliku koja izgleda kao zvanična potvrda onoga što građani odavno osećaju — da je pravosudni vrh zaokupljen svim i svačim, osim svojim poslom.
Кada se jedan modni detalj vredan preko 3000 evra ovako dramatično istakne, onda se prirodno nameće pitanje:
Кoliko košta pravda?
I može li se verovati pravosudnom sistemu koji je izgubio osećaj za meru, simbole i odgovornost?
Ako se sudi po utisku koji ovakve slike šalju, izgleda da je luksuz u pravosuđu postao jedina stvar koja besprekorno funkcioniše.
Jer ako građani nemaju uvid u rad najviših institucija, prirodno je da se postavi pitanje: ko finansira ovakav sjaj? Da li je taj sako od 3.100 evra plaćen platom javnog funkcionera — ili nekim drugim, „partnerskim“ sredstvima? USAID, možda?