Srbija

ДРИ: Заштићеним подручјима прети опасност због урбанизације

СрбијаРеално/БЕОГРАД/23.12 – Националним парковима у Србији прети опасност због ширења насеља и урбанизације услед нелегалне градње објеката, развоја неадекватних облика туризма и нагомилавања отпада, али и веће сече шума у заштићеним подручјима него што је дозвољено, наводе из Државне ревизорске институције.

То су неки од закључака данас представљеног извештаја о ревизији пословања националним праковима у Србији, а председник ДРИ Душко Пејовић истакао је да је циљ те ревизије био да се укаже да је нашим националним парковима потребно ефикасно, ефективно и економично управљање.

Пејовић је указао да су национални паркови важни, јер чувају природне вредности и ресурсе од националног значаја.

“Зашто смо се одлучили на ову тему? Због урбанизације тих подручја, недостатка комуналне инфраструктуре, нерешених система отпадних вода, развоја неадеквантих облика у туризму…”, рекао је Пејовић.

Каже да последњих година постоје тенденције ширења насеља и урбанизације услед изградње нелегалних објеката, који угрожавању живи свет у националним парковима.

Државни ревизор Горан Чабаркапа каже да су на основу ревизије донети закључци да институције у Србији нису усагласиле сва планска документа у области заштите природе, да предузете активности институција које су задужене за националне паркове нису у довољној мери допринеле ефикасном управљању националним парковима и да није било довољно активности чувара и надлежних инспекција.

Чабаркапа истиче да такав однос институција према националним парковима ствара ризик за очување, унапређење и одрживо управљање националним парковима.

Истиче да, на пример, управљачи националним парковима Тара и Ђердап немају потпуну конторлу над активностима на територији заштићеног подручја и да општине на којима се ова два парка простиру нису достављале примерак издате грађевинске дозволе управљачима.

Објашњава да то за последицу има да управљачи нису имали потпуну информацију о објектима који се граде у границама националног парка.

Унутар граница националних паркова Ђердап и Тара, у појединим газдинским јединицама, одељењима и одсецима, евидентиран је већи обим сече стабала у односу на планирани.

Између осталог, указано је да управљач Националног парка Ђердап у ревидираном периоду није обрачунао накнаду за коришћење заштићеног подручја за постављање викендица и других и комерцијалних објеката за одмор, што је довело до умањења прихода.

Чабаркапа указује и да је недовољна активност чувара и надлежних инспекција, затим непоступање по донетим решењима о рушењу објеката, као и изостанак сарадње надлежних субјекта довело до раста бесправне градње у границама националних паркова.

Указао је да општина Бајина Башта у периоду од 2018. до 2020. није спровела ниједан инспекцијски надзор над изградњом бесправних објеката, што је утицало на раст бесправне градње у границама Националног парка Тара.

Општина Мајданпек, додаје Чабаркапа, у последњих 13 година донела је више од 40 решења о рушењу бесправних објеката на подручју Националног парка Ђердап, али да ни по једном није поступано закључно са 2020. годином.

Истакао је да је са рушењем почело тек током 2020. године и да закључно са 31. августом уклоњен 21 бесправан објекат.

Наиме, у Србији постоји пет националних паркова – Ђердап, Копаник, Фрушка гора, Тара, Шар планина, који се простиру на око 150.000 хекатра.

Око 66 одсто је у власништву државе, а 34 одсто је приватно власништво.

Национални паркови су у надлежности Министарства за заштиту животне средине, Националног парка Ђердап, Националног парка Тара, општине Бајина Башта и општине Мајданпек.

На данашњој конференцији Државне ревизорске институције представљени су и извештаји о ревизији пословања ефикасности и економичности поступка централизоване јавне набавке реагенаса и о ревизији пословања управљања информационим системима локалне пореске администрације.

Када је реч о набавци реагенаса, Пејовић је указао да је једна од ранијих препорука РФЗО-у била да спроведе централизоване јавне набавке за потребе здравствених установа и додао да је РФЗО централизовао јавне набавке за здравствене установе секундарног и терцијарног нивоа.

“РФЗО је у току 2020. године, за потребе здравствених установа секундарног и терцијарног нивоа, спровео централизовани поступак јавне набавке реагенаса процењене вредности 6,13 милијарди динара, без ПДВ-а”, рекао је Пејовић.

Указао је да централизација јавних набавки представља начин да се остваре економичније набавке због повољнијих набавних цена, међутим, истиче, да постоји ризик да су у одређеним случајевима цене у централизованом поступку јавне набавке веће од цена по којима су те реагенсе набављале здравствене установе у појединачним поступцима.

На представљају тог извештаја, указано је да је за 1.019 реагенаса постигнута иста цена и у централу и појединачно, за 538 су постигнуте ниже цене, а за 702 реагенаса више цене у систему централизоване јавне набавке.

Када је реч о управљању информационим системима локалне пореске администрације, Пејовић је указао да је ревизијом ранијих финансијских извештаја уочено да је један од највећих проблема наплата изворних прихода код локалних самоуправа, посебно код наплате на имовину.

На представљању извештаја указано је да је 74 одсто укупног дуга за порез на имовину из периода пре 2018, да је из 2018. дуг пет одсто, у 2020. три одсто, а да је од укупног дуга 18 одсто направљено 2019.

Повећање дуга 2019. године последица је успостављања јединственог инфромационог система, речено је на представљању извештаја.

Ревизори указују да је потребно на том пољу побољашати управљање инцидентима и комуникацију са крајњим корисницима, као и да се унапреди рад на чувању података.

Back to top button