ЕУ: Убрзати зелену транзицију, напустити руске енергенте
СрбијаРеално/Брисел/07.04.22. – Земље Европске уније требало би да убрзају преговоре о новој климатској политици, да подигну предложене циљеве за смањење емисије штетних гасова и да што пре напусте руска фосилна горива, саопштило је у четвртак 11 земаља чланица ЕУ.
Државе ЕУ и Европски парламент преговарају о мноштву “зелених” мера ове године, међу којима су и нова правила за тржиште угљеника, забрана нових аутомобила са моторима са унутрашњим сагоревањем до 2035. и амбициознији циљеви за проширење обновљивих извора енергије.
Предлози су осмишљени да смање нето емисије гасова са ефектом стаклене баште у ЕУ за 55 посто до 2030. у односу на нивое из 1990. године.
У фокусу дискусија је веза између тих предлога и енергетске безбедности, при чему блок жели да прекине ослањање на руска горива до 2027. године, делом кроз обновљиве изворе енергије и штедњу енергије, као одговор на руски напад на Украјину, преноси Ројтерс.
„Сада је време да будемо храбри и да одлучно кренемо напред са зеленом транзицијом. Свако одлагање или оклевање само ће продужити нашу енергетску зависност“, наводи се у заједничкој изјави 11 земаља ЕУ, у коју је увид имала британска агенција, и која би требало да буде објављена касније данас. Даље се додаје да „преговоре о пакету зелених мера стога треба убрзати и повећати амбиције“, и позивају се земље чланице да стану иза тих предлога. Међу землајма које су потписале заједничку изјаву су Данска, Аустрија, Немачка, Шпанија, Финска, Ирска, Луксембург, Летонија, Холандија, Шведска и Словенија. Дански министар за климу Дан Јоргенсен рекао је да позивају земље на „зелени пут ка енергетској независности ЕУ од руских фосилних горива што је пре могуће“.
Са тим се, међутим, не слажу све земље. Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је у среду да би ЕУ требало да суспендује своје тржиште угљеника, главно оруђе блока за смањење емисија, као одговор на високе цене енергије. Пољска је саопштила да преговоре о клими треба прекинути док се не процени економски утицај рата у Украјини.
Руски гас подмирује 40 посто европских потреба за гасом. Поменутих 11 земаља сматра да планови за замену тог удела неруским гасом морају да избегну замка да се емисије штетних гасова “закључају” на постојећем нивоу и да морају да обезбеде да ЕУ остане на правом путу постозања нето нулте емисије до 2050. године. Брисел очекује да ће климатски предлози, ако буду одобрени, смањити употребу гаса у ЕУ за 30 посто до 2030.