Измене сета изборних закона унапредиће услове за спровођење избора на републичком и локалном нивоу 

СрбијаРеално/БЕОГРАД/02.02.22. – „Предлози измена изборних закона, и то предлози закона о избору председника Републике, о избору народних посланика и о локалним изборима, резултат су напора да се унапреде услови за спровођење избора на републичком и локалном нивоу“, истакла је данас у Народној скупштини министарка државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић на почетку заједничког начелног претреса о више предлога закона, који су на дневном реду 16. ванредног заседања Народне скупштине.

Она је навела да су решења која садрже сви предложени закони настала, са једне стране, као исход паралелних међустраначких дијалога о изборним условима, вођених током 2021. године уз учешће представника Европског парламента, односно без њиховог учешћа, а са друге стране, имплементирају препоруке Канцеларије за демократске институције и људска права Организације за европску безбедност и сарадњу  (ОДИХР) садржане у извештајима ове организације о праћењу изборних поступака у Републици Србији.

Такође, подједнако значајан аспект који је утицао на њихов садржај је и спроведена јавна расправа у којој су учествовале организације цивилног друштва које се баве изборном материјом, као и лица из локалних самоуправа. Значајан број њихових примедби и предлога нашао је своје место у предложеним законима, навела је Обрадовић.

Предлози измена изборних закона имају за циљ установљавање вишег степена демократичности и транспарентности изборног процеса, посебно имајући у виду да се Предлог закона о избору председника Републике и Предлог закона о локалним изборима усаглашавају са новим решењима у Предлогу закона о избору народних посланика, који је истовремено предложен, навела је Обрадовић.

Она је додала да се предлозима закона не мењају суштински аспекти избора за народне посланике, избора за председника Републике и одборнике скупштина јединица локалне самоуправе, те се задржавају досадашња законска решења која се могу и сматрати основним постулатима изборног процеса у Републици Србији.

Новине које доносe ова три изборна закона су значајне пре свега у погледу заштите права у изборним поступцима и лакшег кандидовања политичких странака националних мањина, као и у погледу организације и транспарентности рада органа за спровођење избора.

„Положај потенцијалних подносилаца изборних листа је чак и олакшан, јер према Предлогу закона о избору народних посланика потребно је предати знатно мање документације ради проглашења изборне листе, док је посебно олакшан положај мањинских изборних листа за чије ће проглашење сада бити потребно 5.000 изјава бирача, уместо досадашњих 10.000. Када је у питању организација и транспарентност рада органа за спровођење избора, у Предлог закона су пренета одређена решења која су до сада била део упутстава које је доносила Републичка изборна комисија ради спровођења изборних процеса, а која су се показала као примери добре праксе и који треба да постану законски правни стандарди“, истакла је Обрадовић.

Говорећи о Предлогу закона о избору председника Републике, она је нагласила да сам Предлог закона не доноси суштинске новине у овај изборни поступак, већ се њиме углавном постојеће одредбе терминолошки и логички прилагођавају решењима из Предлога закона о избору народних посланика. Тако ће председника Републике и даље моћи да предлажу политичке странке и коалиције странака, као и групе од најмање десет грађана, а задржава се и постојећи рок за подношење изборних листа, најкасније 20 дана пре дана гласања.

Када су у питању новине које доноси Предлог закона о локалним изборима, министарка Обрадовић је навела да су то између осталог, успостављање распона броја чланова изборне комисије у зависности од броја становника јединице локалне самоуправе, као и рок када се најраније може донети одлука о расписивању избора у односу на истек мандата одборника актуелног сазива скупштине јединице локалне самоуправе, што је најраније 120 дана, а најкасније 45 дана пре истека мандата. Такође, битну новину представља и утврђивање минималног потребног броја бирача који својим потписима подржавају изборну листу, што се креће у распону од 200 до 3.000 за јединице локалне самоуправе са преко 500.000 уписаних бирача. Новина је и то да се утврђују нови рокови за конституисање скупштине, како би се избегла могућност опструисања, тако да је сада прописан рок од 10 дана, уместо досадашњих 15 за сазивање конститутивне седнице, као и обавеза да се она одржи у року од 30 дана од дана објављивања решења о додели мандата. У ситуацији када се истовремено одржавају локални и републички избори утврђена су посебна правила, а значајно је да их спроводе бирачки одбори у сталном саставу који су образовани у складу са Законом о избору народних посланика, закључила је Обрадовић.

Као овлашћени представник предлагача, министарка државне управе и локалне самоуправе образложила је народним посланицима и Предлог закона о финансирању политичких активности, који представља резултат сарадње државних органа и ОЕБС/ОДИХР и препорука ове организације, али и обавезу из Акционог плана за Поглавље 23. 

Одредбама овог Предлога закона јасно се утврђују и разграничавају обавезе Агенције за спречавање корупције и Државне ревизорске институције, као и других органа у поступку контроле политичких активности и субјеката, али и утврђују обавезе и механизми за транспарентност финансирања политичких субјеката. Новине које Предлог закона доноси односе се на начин задуживања политичких субјеката, максималне износе кредита и зајмова, максималну вредност давања на годишњем нивоу које физичко и правно лице може дати политичким субјектима за редован рад, забрану финансирања политичких субјеката, трошкове изборне кампање као што су оглашавање и сваки други вид рекламног материјала који се користи у изборној кампањи, транспарентније праћење трошкова изборне кампање од стране Агенције за спречавање корупције, који се сада подносе у току изборне кампање, као и коначни извештај о трошковима изборне кампање које  су  политички субјекти обавезни да поднесу Агенцији. Такође, политичке странке дужне су према одредбама овог предлога закона да акције и уделе које су стекле пре ступања на снагу овог закона отуђе.

Имајући у виду да је заједничким начелним претресом обухваћен и Предлог закона о платама државних службеника и намештеника, који спада у делокруг рада Министарства државне управе и локалне самоуправе, министарка Обрадовић је истакла да се истим предлаже измена коефицијената за обрачун и исплату плата запослених намештеника који обављају пратеће помоћно-техничке послове у државним органима.

„Измена овог закона произилази из потребе да се вредновање помоћно-техничких послова у државним органима уподоби у што већој мери вредностима упоредивих послова које обављају државни службеници. Ово подразумева остваривање једнаке зараде за исти рад или рад исте вредности, с обзиром да је основица за обрачун плата запослених намештеника у органима државне управе расла спорије од раста минималне зараде“, истакла је Обрадовић.

Она је додала да је Предлог закона сачињен након опсежних консултација са социјалним партнерима-репрезентативним синдикатима запослених у државним органима, којим је прихваћена њихова иницијатива за увећање коефицијената намештеника, имајући у виду значај њиховог рада, посебно у правосуђу, што ће допринети несметаном раду и функционисању судова и тужилаштава у Републици Србији.

„Промена висине коефицијената креће се у распону од 1,20 за радна места намештеника шесте врсте-основна школа, до 1,96 за радна места намештеника треће врсте-виша школа и студије првог степена. Тиме ће се увећати зараде за преко 4.500 намештеника од треће до шесте платне групе, што ће створити услове за адекватно разликовање у вредновању послова различите сложености, унапредити њихов материјални положај и допринети мотивацији запослених и квалитету њиховог рада“, закључила је Обрадовић.

Министарка државне управе и локалне самоуправе као овлашћени представник предлагача образлагала је и следеће предлоге закона: о измени Закона о спречавању корупције, о допуни Закона о ванпарничном поступку, о измени Закона о предметима опште употребе и о давању гаранције Републике Србије у корист Banca Intesa a.d. Beograd, Raiffeisen banka a.d. Beograd, Komercijalna banka a.d. Beograd, Sberbank Srbija a.d. Beograd, OTP banka Srbija akcionarsko društvo Novi Sad и Nova Ljubljanska banka d.d. Ljubljana по задужењу Јавног предузећа „Србијагас“ Нови Сад.

Министарка Обрадовић позвала је народне посланике да у Дану за гласање усвоје предложене законе.