SrbijaRealno/Visoke Tatre/03.10.25. – Na Tatra samitu gde učestvuje više od 150 bankara, političara, ekonomista okupili smo se da vidimo gde stoji Evropa kada je u pitanju razvoj industrije i cele privrede, a ja sam predstavio ekonomske rezultate Srbije i sve ono što možemo i radimo zajedno na putu ka Evropskoj uniji na kome čvrsto stojimo, izjavio je danas prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.
On je za Tanjug govoreći o glavnim temama GLOBSEK Tatra samita 2025 na kome učestvuje, a koji okuplja evropske lidere iz srednje i istočne Evrope naveo da smo svesni niskih stopa rasta bruto domaćeg proizvoda skoro svih zemalja u Evropskoj uniji.
„Pitanje je kako to pokrenuti ponovo. Visok je nivo javnog duga u skoro svim zemljama, za razliku od Srbije. Dakle, pitanje je kako to pokrenuti, a nama je to važno, zato što nam je i dalje Evropska unija najveći trgovinski partner i neposredno ili posredno osećamo sve ono što se dešava u Evropi. U ovom trenutku vi imate pitanje ubrzane digitalizacije gde, što je veoma važno ni Srbija ne zaostaje“, rekao je on.
Dodao je da se dešavaju demografske promene koje su veoma važne u smislu smanjenja broja ljudi koji žive u Evropi, što je, kako je naveo, pitanje nove radne snage za neke godine koje su pred nama.
„Tu je i pitanje razvoja odbrambene industrije, pitanje bezbednosti, pitanje sigurnosti, kada je evropski kontinent u pitanju, da podsetim da i dalje traje konflikt u Ukrajini i dalje ima veliki broj trgovinskih nesporazuma, ako tako mogu da se izrazim, kada je Trampova administracija u pitanju, tarifa koje se donose danas, a sutra povlače“, istakao je Mali.
Ocenio je da je velika neizvesnost u celom svetu i da je pitanje kako se Evropa nosi sa tim.
„Meni je naravno bilo važno da vidim i da kažem kako se Srbija nosi sa tim. Podsetiću da mi 7,4 odsto našeg BDP-a izdvajamo za kapitalne investicije, dakle uprkos globalnim izazovima i problemima, Srbija nije stala kada su investicije u pitanju. Naglasio sam i socijalni moment koji je veoma važan jer se zaboravlja briga o ljudima. To je povećanje plata, penzija, minimalne zarade, to je davanje onima kojima je naša pomoć najpotrebnija“, rekao je on.
Istakao je da se u velikim pričama i izazovima, obično čovek zaboravi i da je dobro prihvaćeno njegovo skretanje pažnje na to.
Prema njegovim rečima, neizostavno se došlo na temu energetike, gde, kako je rekao, mora mnogo da se uradi kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje električnom energijom u decenijama koje dolaze s obzirom na ubrzani razvoj naše ekonomije.
„Sve više i više će nam trebati energija i jeftini izvori energije. Zato i ulažemo puno u obnovljive izvore energije, ali moramo još mnogo toga da uradimo. Kada pogledate izvore energije, recimo u Kini ili u Americi su oni jeftiniji nego u Evropi. Samim tim, vaši proizvodi nisu konkurentni, nemate gde da ih prodate. Ako nemate gde da ih prodate, fabrike zatvaraju, ljudi ostaju bez posla“, naveo je Mali.
Ukazao je da je to scenario koji je trenutno moguć u Evropi, ukoliko se nešto ne promeni kada je energetika u pitanju.
Kao veoma važno je napomenuo i razvoj veštačke inteligencije i svega onoga što bi trebalo da podigne konkurentnost evropske privrede.
Mali na GLOBSEK Tatra samitu: Srbija želi što pre da postane punopravna članica EU
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali poručio je danas na GLOBSEK Tatra samitu 2025, koji okuplja evropske lidere iz srednje i istočne Evrope, da Srbija želi što pre da postane punopravna članica EU, kao i da se kada je reč o novom industrijskom razvoju Evrope ne može postići nikakav razvoj industrije bez stabilnog i uravnoteženog energetskog sektora.
On je naglasio na panelu „Industrijska renesansa Evrope“ da, ipak, ne vidi jasnu strategiju EU kada je reč o obezbeđivanju jeftine energije u budućnosti, koja je neophodna za dalji rast.
„Srbija je kandidat za članstvo, tako da još uvek nismo punopravni član EU, ali se suočavamo sa manje više istim izazovima, pošto je EU naš glavni trgovinski partner. I sve što radimo, radimo sa ciljem da što pre postanemo punopravni član EU“, istakao je Mali.
On je istakao da treba svi u Evropi da postave sebi pitanje gde vide svet i u kakvom svetu vide svoju decu za 50 godina.
„Jer se onda zaista radi o tome gde će Evropa kao kontinent biti pozicionirana u poređenju sa trenutnim rastom u Aziji, Južnoj Americi, Africi i SAD. A onda, govoreći o industriji, ne možete imati nikakav razvoj u pogledu industrije bez stabilnog, uravnoteženog energetskog sektora“, poručio je Mali.
Istakao je da lično čvrsto veruje u budućnost industrijskog sektora, iako srpskom ekonomijom uglavnom dominira sektor usluga.
„Lično verujem da, na primer, hemijska industrija treba da pronađe svoj put ili poziciju u ekonomiji jedne zemlje, posebno imajući u vidu šta se dogodilo u poslednjih pet godina sa kovidom, poremećajima u lancu snabdevanja, našim pokušajima da budemo nezavisniji, itd. Dakle, iz te perspektive, zapravo smo udvostručili proizvodnju industrije u poslednjih 12 godina, što je dobro, ali usluge i dalje dominiraju“, rekao je Mali.
Napomenuo je da se u Evropi svi suočavaju sa istim problemima u vezi sa cenama energije.
„Ceo evropski kontinent je ranije zavisio od Rusije. Sada, koja je alternativa? I, iskreno, iz perspektive Srbije, ne vidim jasnu viziju u pogledu toga kuda EU ide. I ja upravo sada pokrećem i otvaram ovo pitanje. Znate, Nemačka je upravo otvorila šest gigavata kapaciteta električne energije iz uglja, zar ne? Francuska, jedan gigavat. Grčka, dodatnih jedan gigavat. Sigurno znate aktiviranje njihovih kapaciteta za ugalj. Svi smo na ovom kontinentu pričali o zelenoj ekonomiji, zelenoj agendi, klimatskim promenama i svemu ostalom. Ali onda vidite da potreba za čistom i jeftinom energijom jednostavno prevazilazi sve druge ideje“, istakao je ministar Mali.
Kada je reč o ratu u Ukrajini istakao je da je njegov stav veoma jednostavan, a to je da veruje u mir.
„Vidim potencijal, što se tiče Evrope, u daljem razvoju odbrambene industrije zbog nove tehnologije, sinergije, novog zapošljavanja itd.. Ali ono što uvek postavljam kao pitanje, možda imajući ovo iskustvo iz bivše Jugoslavije i Srbije jeste – u redu, u jednom trenutku dolazi do gomilanja naoružanja i neko će zapravo razmisliti o njegovoj upotrebi. Ipak, ne vidim jasnu strategiju, što se tiče EU, u vezi sa tim kako na duži rok dobiti jeftinu energiju“, istakao je Mali.
Mali je poručio da je Srbija čvrsto na putu ka EU i da, kako je rekao, nema sumnje u to.
„I nažalost, tamo smo već 25 godina. Dakle, u međuvremenu, dok nas Evropa ne prihvati kao punopravnu državu članicu, jednostavno smo morali nešto da uradimo. Znate, ne možete samo dozvoliti da vaš narod umre zato što neko drugi ne želi da sarađuje sa vama“, istakao je Mali i dodao da je Srbija zato morala da otvori nova tržišta i započne nova partnerstva.
Nalgasio je da je stav Srbije veoma jednostavan, a to je da smo mi suverena nacija.
„Donosimo sopstvene odluke, opet, jasno na putu ka EU. Ali samo nemojte pogrešno shvatiti ako sarađujemo sa Kinom, sa Emiratima, sa Južnom Korejom. Jedna od naših konkurentskih prednosti, za vas koji ne znate, jeste da Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini i sa regionom – CEFTA. Mi smo i jedna od malobrojnih zemalja sa sporazumom o slobodnoj trgovini sa Turskom. Zatim imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, koju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan. Ali takođe prošle godine, zapravo od prošle godine, imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, sporazum o slobodnoj trgovini sa Emiratima, sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom. Trenutno zaključujemo jedan sa Južnom Korejom“, naveo je Mali.
Istakao je da je to ogromna prilika i konkurentska prednost za Srbiju.
„Kada je reč o ulasku Srbije u EU, dakle usvajanje svih zakona, podzakonskih akata, reformske agende i svega ostalog, biće urađeno do kraja sledeće godine. Dakle, za vas koji ne znate, do kraja sledeće godine, Srbija će ispuniti svaki formalni uslov za punopravno članstvo u EU. Sada, da li ćemo postati član EU ili ne, to je politička odluka. Ali dok čekamo, mi i dalje razvijamo našu ekonomiju“, naveo je Mali.
Naveo je da je Srbija prošle godine bila treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi i da je naš javni dug prema BDP-u ispod 44 odsto.
„Pogledajte prosečan evropski rast, oko jedan odsto. Javni dug prema BDP-u, 88, 89 odsto. Dakle, očigledno je da radimo nešto dobro, povećavamo našu konkurentnost. I na neki način, moram da se složim sa vama. Mislim da bismo, umesto da budemo kratkovidi, trebalo da iskoristimo svaku priliku da učinimo naš kontinent što konkurentnijim“, rekao je Mali.
Na pitanje kako vidi novu pažnju u Evropi posvećenu odbrani i mogućnostima u ovoj oblasti kao nešto što može pokrenuti i srpsku ekonomiju i možda je čak približiti evropskoj ekonomiji na praktičan način, Mali je rekao da misli da može i istakao da samo u Srbiji imamo blizu 20.000 ljudi zaposlenih u odbrambenoj industriji.
„Tradicionalno, to je bila veoma jaka industrija. I počeli smo da ulažemo sve više i više, kao što pretpostavljam da to radi svaka druga zemlja u Evropi u ovom trenutku. Što nas, s druge strane, na neki način dovodi do pitanja, u redu, moramo to nečim uravnotežiti“, rekao je Mali.
Poručio je da je odbrambena industrija jedan od potencijalnih pokretača rasta, ali da nije siguran da li je ključna za dugoročni rast.
„Dakle moramo biti, po mom skromnom mišljenju, veoma oprezni u tom pogledu. Trenutno, samo da znate, gradimo devet novih autoputeva u Srbiji, potpuno novih, 7,4 odsto srpskog BDP-a ide na kapitalne izdatke. Energija, putna infrastruktura, železnička infrastruktura. Danas smo otvorili deo brze železnice od Beograda do granice sa Mađarskom sa vozovima koji mogu da saobraćaju brzinom od 200 kilometara na sat. Čvrsto verujem da je ovo prava investicija za budućnost. Dakle, verujem da odbrambena industrija može biti potencijalni pokretač rasta. Ali između ostalog, ona mora biti deo mnogo, mnogo veće vizije i slike, a ne kao samostalna“, naveo je Mali.
Tema ovogodišnjeg skupa, koji se održava u mestu Štrbske Pleso, na Visokim Tatrama je „Otpornost pod pritiskom: Strateški put za ekonomsko liderstvo Evrope“.