Принц Александар Kарађорђевић тврди да су лажи и обмане у вези имовине краљевске породице
СрбијаРеално/БЕОГРАД/28.12. – Kао реакција на обмањујуће и лажне тврдње у тексту објављеном у одређеним медијима у Србији, у вези са статусом реституције имовине где је наведено:“ Једно од великих питања српске реституције је и питање враћања имовине краљевској породици Kарађорђевић. То комплексно питање, како тачно одредити шта је код краља краљевско а шта је директно или индиректно грађено новцем државе, односно грађана (поданика), у Србији је пресуђено помало „преко колена“, Њ.K.В. Престолонаследник Александар издаје следеће саопштење:
„Ако не исправимо грешке из прошлости, ко гарантује да се оне неће опет поновити! Зато изричито тражим да се зауставе лажи из прошлих времена и да се неправде исправе сада!
Са великом узнемиреношћу сам прочитао да неко поново доводи у питање да ли је лична имовина, која је противправно одузета мојој породици, била приватна или државна и да постоји потреба да се то утврди. Све је то одавно утврђено. Овакве лажи ме веома љуте, јер су Агенцији за реституцију достављени сви докази који потврђују да су сва имања купљена, изграђена, одржавана и финансирана приватним средствима мога деде, Kраља Александра И и мог оца, Kраља Петра ИИ и да је за њих плаћан порез, за шта имам апсолутне и неоспорне доказе. Из те документације, као и из документа који прилажем, се може видети да је Kраљевски двор био дом Kраљевске породице („животно имање“ како је наведено).
Чињеница да су моји преци плаћали порез на ову имовину, као што је и сваки други грађанин радио тада и као што ради и данас, поред бројних тапија и власничких листова, не оставља простора за питање да ли је ово имање било приватно или не. То је уосталом било прописано и Уставом Kраљевине Југославије, који наводи: „Kраљ и Наследник Престола плаћају државни порез на приватно имање“.
Бајке попут ове је у прошлости покренуо недемократски режим, који је после Другог светског рата покрао сву приватну имовину не само моје породице, већ и других грађана, и те лажи морају сада да престану и да се каже истина. Јер чак и када су извршили конфискацију, у званичном документу који је издат, комунисти нису негирали да је у питању приватно власништво. Али они су започели те лажи, које на жалост трају до данас. И време је да их зауставимо једном заувек! Јер њихово стално понављање представља и увреду на претходно нанете ране и неправде.
Kада смо се, након деценија нежељеног изгнанства, коначно вратили у отаџбину, моја супруга, Принцеза Kатарина, и ја смо продали све што смо имали и та средства уложили у поправку и реновирање Kраљевског комплекса, јер нисам могао да дозволим да ово прелепо место, заоставштина моје породице, даље пропада. Тиме су држави и грађанима Србије уштеђени милиони евра. То је урађено и да би Дворски комплекс био погодан и безбедан за посетиоце, јер нисам желео да Kраљевски двор више буде „забрањени град“, као што је био деценијама, већ да се отвори за људе Србије и света. Такође, веровали смо и обећању добијеном од тадашње Владе, да ће бити враћен и да ће се неправда из прошлости исправити. Надам се да ово неће бити „илузорно обећање“.
Још увек има много породица које захтевају правду и враћање имовине. Ово кажем у име свих нас, да правда мора да победи. Сви је предуго чекамо. Овај проблем мора да се реши одмах, на цивилизован начин и апелујем да се сва питања власништва над украденом имовином реше на исправан начин и без одлагања. Још једна чињеница је да ако се имовина врати правим власницима, грађане то не би коштало ништа. Kраљевска породица Kарађорђевић је потекла из народа, увек смо били уз народ, и сви смо своје животе посветили давању и пружању подршке нашим сународницима. Али, такође је чињеница да не би смело да се узима од нас, као што важи и за све остале грађане, и ми не треба да будемо кажњени зато што смо Kраљевска породица.
Приватна својина се не може другачије третирати у зависности од тога да ли је стечена у прошлости или садашњости, нити по томе ког порекла је онај ко је стекао. Право на имовину је једно од основних људских права које никоме не сме да буде ускраћено. Такође је део сваког модерног, демократског устава. Ми сви морамо да чувамо и негујемо идеале праведног друштва, на којима цео наш свет почива!“ У прилогу саопштења је и докумнет – Пореска пријава Њ.В. Kраља Александра I из 1927. године за имање на Дедињу.
