Привредници: Без обзира на пандемију 2021.добра година у Србији

СрбијаРеално/БЕОГРАД/14.12 – Привредници су на панелу о привреди пре и после пандемије и изазовима у 2022. години, у оквиру конференције “The Economist: Свет у 2022”, истакли да је без обзира на пандемију ова година у Србији била добра и оценили да је тешко предвидети каква ће бити следећа, како у Србији тако и у свету.

Председник француско-српске Привредне коморе Драган Стокић је рекао да је најбитније да због пандемије није било отпуштања запослених и да је за француску пословну заједницу у Србији било веома важно шта се догађа у сектору саобраћаја, највише због концесије Вансија на Аеродрому Београд.

У том смислу је навео да се пројекти на аеродрому одвијају добро, чак и они еколошки, да је аеродром одмакао у декарбонизацији.

“Најважније је да није било отпуштања радника, већ је и повећана тражња поготову за високо квалификованим кадром“, рекао је Стокић и указао да није позитивно то што се повећава цена рада и трошкови рада.

Стокић је казао и да Француско – српска привредна комора подржава формирање научно – технолошких паркова који треба да буду, како је рекао, инкубатори за самозапошљавање младих.

Када је реч о дигитализацији, Стокић је рекао да је потребно подстаћи и дигиталоизацију јавних предузећа, али и приватних јер дигитализација чини ефикаснијим процесе и омогућава им да укораче у дигиталну економију и генеришу персонализоване сервисе.

Поред дигитализације, акценат би требало да буде и на зеленој агенди, рекао је он и у том смислу указао да је данас отворен Кластер 4, те да ће бити додатних фондова из ЕУ које ће Србија моћи да користи за пројекте из те области.

Председник Коморе италијанско – српских привредника Ðорђо Маркеђани казао је да су италијанске компаније успеле да покажу чврстину и издржљивост и у Италији и у Србији током пандемијских година.

Како је навео, у Италији је највише погођен туризам, а када је реч о извозу било је је проблема са логистиком у вези превоза.

“Успели смо да имамо издржљивост и снагу и у Италији и у Србији. Доста смо пропатили, али успели смо да пређемо у нову нормалност”, казао је Марћегиани.

Истакао је да Србија није губила време 2020. и 2021. године и у том смислу рекао је да је градила инфраструктуру што је према његовој оцени најбоља пропусница за Србију као европску земљу за будући напредак.

“Није било добро време, било је страшно, али успели смо да преживимо”, казао је Маркеђани.

Економиста из ЕИБ-а Симон Савсек, говорећи о утицају пандемије на компаније у региону, казао је да регион, у смислу запошљавања и БДП-а, није био погођен као што се у почетку страховало да ће бити.

Истакао је да пандемија и даље постоји и да ће бити потребно за цео свет времена да се у потпуности опорави.

Како је рекао, када је вирус прелазио из Кине, постојале су процене да ће заобићи регион,али су оне биле погрешне.

Навео је да је на Западном Балкану 90 одсто компанија добило субвенције за плате, 10, 20 одсто кредите, а да се 40 одсто компанија привремено затворило, док 61 одсто има мању ликвидност.

Када је реч о препрекама, Савсек је рекао да је било проблема са неформалним сектором, политичком нестабилношћу, високим порезима.

У Србији је препрека слабо образована радна снага, казао је Савсек и додао да је у банкарству ситуација много боља, а да су мала и средња предузећа та која су имала проблеме.

Дејвид Ландсман, председник Британско- српске привредне коморе који се укључио онлајн, рекао је да када су га британске компаније питале о Србији, рекао им је да је то највећа земља у региону који расте.

“Има доста позитивних ствари, као што је људски капитал, затим то што компаније из Србије отварају канцеларије у Великој Британији. Рекао сам им да погледају каква је ситуација у хај теку”, рекао је он.

Додао је да је било позитивних промена у односима Србије и Велике Британије и да асе у Србији све више прихватају европски стандарди и да је све мање препрека за улагање.

Ова година је била заиста јако добра за 80 одсто компанија чланица Америчке привредне коморе у Србији (АмЦхам), јер им пандемија није представљала тешкоћу, него су имале раст прихода, профита и инвестиција, изјавио је председник АмЦхема Зоран Петровић.

“Ситуација је знатно боља него прошле године. Већ видимо да се од маја-јуна померају пројекције раста и сад је извесно да ће до краја године он бити 6,5 до седам одсто, на шта је утицали грађевинарство, и сектор услуга, лична потрошња и инвестиције“, рекао је Петровић.

Оценио је да је разлика у чиниоциима који утичу на раст БДП-а између Србије и других земаља Средње Европе чланица Еу у томе што тамо извоз игра значајнију улогу.

“Компаније су се прилагодиле кризи, доста тога је урађено, дигитализација је достигла неслућене висине, а било је оптимизма због вакцина које су стигле. Не би ваљало да због лошије вакцинације проспемо све што смо добро урадили”; закључио је Петровић.

Извршни директор Јапанске пословне алијансе у Србији Оливер Лепори рекао је да у нашој земљи послује 60 јапанских компанија.

“Прошлу годину су обележиле занчајне линвестиције из Јапана компанија Тојо и Нидек, које траже квалификовану радну снагу, а највећи изазови су биле културолошке разлиоке и мобилност радне снаге“ рекао је Лепори.

Истакао је да јапанске компаније нису толико приметне, због пословне политике која подразумева интеграцију у локалну зајендицу, алли да су то стабилне и дугорочне инвестиције.

Лепори је додао да јапанске компанаије траже висококвалификовану радну снагу различитих струка.