Шеклер о омикрону: Главни клинички знак је стравични замор
СрбијаРеално /БЕОГРАД/ 8.12 – Вирусолог и микробиолог Миланко Шеклер рекао је да су појаву новог соја пратиле паничне вести да постоји могућност да буде и горе, али овог пута није тако, а главни симптоми код омикрона су, наводи, замор, знојење, бол у грлу, нема кашља, нема цурења носа, нема упале плућа, температуре кратко трају, личи на краткотрајну прехладу.
Омикрон сој је прво уплашио свет, а онда су се појавиле информације да његово постојање и не мора да буде лоша вест за планету.
Шеклер, вирусолог и микробиолог Ветеринарског специјалистичког института Краљево, рекао је за РТС да нема информације да је омикрон сој изолован у Србији, тај посао ради Медицински факултет у Београду, таквих података још нема, а да их има, обелоданили би их.
Одговарајући на питање шта смо сазнали до сада, да ли је појава овог мутираног соја ковида 19 добра или лоша вест за човечанство, Шеклер истиче да су појаву новог соја пратиле паничне вести да постоји могућност да буде и горе.
“Овај пут се десило да буде боље, много је боље и то је можда корак који је вирус требало да направи у процесу прилагођавања нама, да ће се пандемија завршити неком врстом споразума, примирја између нас и вируса, свако треба да уради део ствари, да се заштитимо, да предузимамо мере, да пратимо упутства стручних људи, а вирус да постане мање вирулентан да изазива лакше клиничке знаке”, каже Шеклер.
Помиње се да је омикрон преузео део генетског материјала другог вируса, оног који изазива обичну прехладу.
Шеклер каже да има и тих врста информација, али је незахвално процењивати, врло је кратка секвенца о којој причамо. Састоје се од 12 нуклеотида, сличних секвенци има и у другим вирусима, па и у геному самог човека, а о пореклу можемо само да спекулишемо, не можемо да будемо сигурни.
То је упоредио са следећим примером: ако извучете реченицу – добар дан из Достојевског и нађете је његовом роману – значи можда је преписана од Достојевског, али то је само парче и честа реченица. “Можда сам случајно написао, можда је случајно дошло до мутације вируса”, упоредио је Шеклер.
Говорећи о томе да ли нови сој може да изазове тешка стања, посебно код осетљивих особа, др Шеклер каже да нису завршена испитивања, али да он слуша мишљења лекара из Јужноафричке Републике јер они најбоље знају ситуацију, у првим су редовима на линији фронта.
“Иако је овај вирус дупло преносивији од делте, оно што отуда стиже, оно што се види у болницама је да је потпора за кисеником потребна код мало људи, примери врло јасно упућују у ком правцу ствари иду”, указује Шеклер.
Подвлачи да код више од 75 одсто људи који су хоспитализовани не треба кисеоничка потпора. Прва ствар код делте: скоро код сваког ко је хоспитализован одређиван је проток кисеоника, само је питање било колико је пала сатурација, објаснио је он.
Главни симптоми код новог соја су замор, знојење, бол у грлу, нема кашља, нема цурења носа, нема упале плућа, температуре кратко трају, личи на краткотрајну прехладу, а главни клинички знак је стравичан замор, као да је ауто прешао преко оболелих и то траје неколико дана.
Просечно задржање пацијената у болници у последње три недеље је 2,8 дана, а претходни просек је био девет дана у Јужној Африци, изнео је Шеклер податак.
“Људи се кратко задржавају, већина случајева који се открију су људи који су дошли у болницу због другог медицинског захтева, открију приликом тестирања да су позитивини, а најважнија ствар – порастао је број новозаражених, чак 30.000 на дневном нивоу у Јужној Африци, али линија смрности је равна и мирује, око нуле”, рекао је Шеклер.
Иако имете огорман број новозаражених, смртност се није повећала и сматра се да је три пута мања. То је као када се затворе бирачка места на изборима па имате прве изборне податке на малом узорку, али ти подаци јасно говоре у ком правцу иду трендови, закључио је Шеклер.
“С обизом на овако оптимистичне вести из државе у којој се појавио омикрон, било би идеално да се организује лет авионом за људе који су позитивни на омикрон па да их пустимо по Србији. Чини ми се да су то тако благе слике и да ћемо са убедљиво најмањим последицама успети да се прокужимо”, нашалио се Шеклер.
Др Шеклер каже да се још не зна да ли ће нови сој успети да се пробије међу Европљанима, који су просечно вакцинисани близу 70 одсто, а имају старију популацију. Јужна Африка има најмлађу популацију што је можда узрок да се нови сој понаша тако, указује Шеклер, Они су млађи, 25 одсто популације је потпуно заштићено, а много оболелих је невакцинисано.
Вакцине вероватни раде али у мањем обиму, рекао је Шеклер и додао да мала студија показује да на 12 узорака крви, Фајзер ради слабије 20 до 40 пута, што у биологији није толико страшно као када би вам рекли да ће плате бити смањене 20 до 40 пута – и даље остаје ћелијски имунитет.
“Вакцине ће радити али у мањем обиму”, закључио је Шеклер.