SOLIDARNOST ZA DECU: Političke stranke da se suzdrže od narušavanja prava dece
SrbijaRealno/BEOGRAD/27.02.23.- Organizacija „Solidarnost za decu“ još jednom apeluje na političke stranke i druge učesnike u političkom životu Srbije da se suzdrže od zloupotrebe dece i dečijih prava u političke svrhe.
Najnoviji primer za to je saopštenje za medije Gradskog odbora Stranke slobode i pravde za Beograd od 26. februara ove godine, u kome se, mimo logike i svakog zdravog razuma, funkcioner te stranke, gospođa Mila Popović, okomila na činjenicu da je pre nekoliko dana jedna od domaćih kompanija iz industrije igara na sreću uputila donaciju Кliničkom centru Srbije. Osim toga, meta pomenute gospođe i njene stranke u istom saopštenju bila su i dečija, odnosno sportska igrališta, koja su izgrađena sredstvima kompanija koje se bave priređivanjem igara na sreću. Кao argument, gospođa Popović je po ko zna koji put ponovila i apsolutnu neistinu da u Srbiji postoji čak 300.000 zavisnika od igara na sreću (iako ukupno registrovanih igrača ima za 100 hiljada manje). „Problem“ gospođe Popović ispade u tome što ona smatra da sve te akcije kompanije – priređivači igara na sreću koriste u svrhu sopstvenog promovisanja, pa bi zbog toga, valjda, bilo bolje da deca nemaju gde da se igraju, a bolesni čime da se leče?
Organizacija „Solidarnost za decu“, bez ikakve namere da staje na bilo čiju stranu, osim na stranu dečijih prava, mora da uputi nekoliko pitanja gospođi Popović: da li ona i njena stranka smatraju da bi bilo bolje da ta dečija igrališta ne postoje, samo da na njima ne bi bilo reklama pojedinih domaćih kompanija? Da li bi bilo bolje da je Кlinički centar Srbije ostao bez vredne donacije, samo da mediji ne bi spomenuli od koga je ta donacija došla? Zar gospođa Popović zaista misli da je čoveku u nevolji bitno ko je kupio aparat koji mu možda može spasiti život? Zatim, da li gospođa Popović podržava ili ne pravo dece da imaju moderno urađena igrališta? I na kraju, koliko su gospođa Popović i/ili njena stranka dečijih igrališta izgradili, popravili i koliko su medicinskih aparata poklonili našem zdravstvenom sistemu, kad već sebi daju za pravo da kritikuju i ocenjuju napore drugih?
Što se tiče bolesti zavisnosti od igara na sreću, u Srbiji je to zaista veliki problem, ali pod „veliki problem“ bi se s punim pravom mogla podvesti i situacija ukoliko bi makar i samo jedan čovek bio u takvoj nevolji. Rešavanju tog problema svakako neće doprineti olako i neodgovorno izmišljanje cifara, koje se izgleda pojedinim političarima osladilo. Organizacija „Solidarnost za decu“ je još u novembru prošle godine tražila pred predstavnicima relevantnih medicinskih institucija u Srbiji da se pristupi izradi studije koja bi na precizan način utvrdila pravu rasprostranjenost ovog problema, kao osnovni preduslov za utvrđivanje nacionalne strategije borbe protiv bolesti zavisnosti od igara na sreću.
Takođe, organizacija „Solidarnost za decu“ po ko zna koji put poziva Stranku slobode i pravde da se u svom političkom delovanju uzdrži od bilo kakve akcije koja bi nedvosmisleno mogla da nanese direktnu ili indirektnu štetu interesima naše dece. Umesto toga, bolje bi bilo da i Stranka slobode i pravde finansira izgradnju nekog dečijeg igrališta, pa makar ga nakon toga celog izlepila svojim reklamama. Deca, svakako, nemaju pravo da glasaju, kao što nemaju pravo ni pristupa u kladionice, ali bi to bila lepa promena koja bi pokazala da Stranka slobode i pravde u Beogradu ume i nešto konstruktivno da učini.
