Талибани у раљама мира, како живети после две деценије рата

СрбијаРеално/БЕОГРАД/22.12 – Генерација младих талибанских бораца која је освојила Кабул прошла је кроз еуфорију након победе да би се суочила са неизвесном будућношћу у тренутку кад Авганистан, после две деценије рата, све дубље тоне у економску кризу. Већина је знала само за борбу, али сада морају да се прилагоде свету који жели да заборави на рат.

Четири месеца након пада Кабула, многи још увек уживају у победи над Сједињеним Америчким Државама и њиховим савезницима након борбе која је владала њиховим животима тако дуго.

“Када сам почео у џихаду против Американаца, имао сам 14 или 15 година. У то време, мој брат је био наш вођа групе и ја сам учествовао само у неким биткама. Али када сам напунио 20 година, све време сам проводио са муџахединима и у борби”, рекао је Насратулах, 24-годишњак из провинције Вардак.

Недавно ожењен, сада је задужен за безбедност у полицијској станици у Кабулу, али је са собом имао само воки-токи док је ходао прашњавим игралиштем за крикет.

“Веома сам одушевљен јер смо испунили све амбиције које смо имали у протеклих 20 година”, рекао је за Ројтерс Насратулах.

За становнике Кабула, града који многи талибански борци никада нису видели пре победе, прва реакција на пад престонице била је веома другачија.

Бомбаши самоубице убили су или осакатили хиљаде људи током дуге кампање свргавања владе коју подржава Запад, а за многе у Кабулу призор дугокосих бораца на улицама изазвао је само шок и страх.

Тај осећај је попустио пошто су побуњеници са калашњиковима у традиционалној одећи и борбеним јакнама замењени униформисаним снагама безбедности.

Али, страх од освете против било кога ко је повезан са бившом владом и даље постоји, као и забринутост шта ће се десити са женама и девојкама које су још увек у великој мери искључене из средњошколског образовања.

Насратулах је окривио америчку пропаганду за оцрњивање имиџа талибана.

“Искористили су све своје ресурсе, испрали су мозак народу, користили су све начине да нас прикажу као лоше људе”, сматра Насратулах.

Талибански борци имају сећања на рат који обликују начин на који сада гледају на свет.

Мансур, из провинције Мајдан Вардак, који носи титулу Мавлави која се даје онима који се поштују због верског знања, провео је 14 или 15 година у побуни, од којих осам у озлоглашеном затвору Баграм изван Кабула где су држани многи талибани.

“Када су ми Американци рекли да сам затвореник, рекао сам им да су они који су дошли да буду окупатори прави затвореници. Затвор није био за мене, био је за њих свих ових година. Били смо физички затворени, али наше идеје су биле слободније него икад”, рекао је Мансур који сада у полицијској станици са црвеним тепихом надгледа обезбеђење 7. округа Кабула.

Мансур је рекао да се сутрадан након ослобађања укључио у борбу.

Али док се Кабул опоравља од августовске трауме и суочава са растућом економском кризом, изазов са којим се суочавају талибани сумирао је 18-годишњи студент медресе Сајед Адел.

“Срећни смо што имамо исламску владу, али исламска влада мора да обезбеди посао за муслимане. Данас су сви муслимани у сиромаштву, нико не може да обезбеди храну својој породици”, испричао је Адел.

После борбе против Американаца, талибани сада морају да траже сарадњу са САД, не само да би ослободили милијарде долара у фондовима који су замрзнути ван Авганистана, већ морају да приме стручњаке који ће сада бити потребни за обнову земље.

“Нисам бранилац талибана или претходне владе, желим да причам као млад, као грађанин Авганистана”, рекао је студент медицине Мустафа ХК, који је у Кабул дошао као дете након што му је отац убијен у јужној провинцији Урузган, упоришту талбана.

“Моја мајка је била доктор, акушер. Мој отац је био хирург, а моји рођаци и ујаци су талибани. Надам се да сада талибани нису исти као пре 20 година, а сада се више фокусирају на економију и борбу против сиромаштва у Авганистану”, прича Мустафа.

Међународна заједница врши притисак на талибане да направе уступке по питању проширења власти изван редова ветерана џихадиста или гарантовања женских права.

То ће тестирати кохезију покрета који се доказао на бојном пољу, али који сада мора да се суочи са изазовима мира.

“Постоје потешкоће у џихаду. Али ми уживамо у потешкоћама и када погледамо у прошлост, морате се осећати срећно”, закључио је Мавлави Мансур.