Izdvojene vestiPolitika

Вучић: У 2022. улазимо са здравим финансијама, спремни за оно што доноси будућност

СрбијаРеално/БЕОГРАД/14.12 – Председник Србије Александар Вучић је данас на отварању конференције „The Economist: Свет у 2022“ поручио да Србија у 2022. годину улази са здравим јавним финансијама и да ће бити спремна да се ухвати у коштац са свим оним што нам будућност тек доноси.

Вучић је указао да Србија у 2022. улази окружена релативно повољним глобалним макроекономским условима, стабилном валутом, ниским стопама задуживања и високим приливом инвестиција, што омогућава нови фискални простор и контролу ризика и неизвесности.

„Свакако година пред нама захтеваће нова прилагођавања, како у личном, тако и у колективном смислу. Глобални трендови који погађају цео свет одразиће се и на наше личне животе и зато јачањем сопствених ресурса, нарочито оних људских, бићемо спремни да се хватамо у коштац са оним што нам будућност тек доноси“, нагласио је Вучић.

Истакао је да је Србија јасно посвећена за решавање свих изазова, од актуелних до оних са којима ће се човечанство тек сусрести, било да је у питању нека нова пандемија или несташица енергената, хране и пијаће воде.

Како ће изгледати светски поредак у 2022. изазови у новој години, развој привреде после пандемије, теме су конференције „The Economist: Свет у 2022“, која се одржава данас у Дому Народне скупштине, у организацији „Color Media Communications“.

На конференцији ће бити сумирани закључци о политичком, пословном, и друштвеном амбијенту Србије у текућој години и отварају питања од значаја за наредну годину.

Учествују представници Владе Србије, дипломатског кора и пословних удружења, водећих привредника из Србије, као и личности из јавног и културног миљеа.

Председник је подсетио да је 2. септембра 1843. Џејмс Вилсон, човек великог талента и бурне биографије, штампао први број свог дневног листа, јасног и прецизног имена Тхе Ецономист“.

„Објашњавајући о каквом се дневнику ради, сам Вилсон га је описао као “дневни лист за политику, привреду, агрикултуру и слободну трговину“. Већ 1846. Економист испод свог логотипа доноси информацију да се ради о дневном листу за ““политику, књижевност и опште теме“. Ово данас не говорим како бих илустровао промену курса Економиста, јер је он од оснивања до данас у континуитету посвећен промовисању либералне економије, баш онако како је то и оснивач господин Вилсон пропагирао“, казао је председник.

Вучић каже да је хтео тим подсећањем да дочара како је у доба прве индустријске револуције фокус на теме од интереса, мењао своја тежишта.

„Данас, ми као сведоци четврте индустријске револуције не смемо заузимати ригидне и резолутне ставове поводом будућности, јер она у нашем времену нема практично ни правила ни константе. Парадигме, а оне су по дефиницији везане за политику дугог деловања, данас немају свој изворни смисао будући да из идентичних премиса које смо имали пре само две године, ми не можемо извући исте закључке ове године“.

Председник истиче да брзина којом се развија технологија, као и фантастичан приступ информацијама, мењају нашу будућност на начин који је пре само једне деценије био незамислив.

Каже да треба да се сетимо Стива Џобса, визионара модерних технологија, који је умро а да није чуо за ““интернет ствари“, иако је умро пре само 10 година.

Нагласио је да се живот сваког појединца на Земли променио у протекле две године, као и да се не слаже са онима који говоре о „великом ресетовању човечанства“, пошто „ресет“ значи повратак на фабричка подешавања.

„Без обзира на чињеницу што веома ценим наше домаћине, морам да кажем да се систем либералне економије, онакав каквог га познајемо у протеклом периоду показао као мањкав.

Не тврдим да постоје политички и економски системи који су много ефикаснији, хуманији и бољи, али тврдим да је пандемија вируса корона емпиријски доказала да је без државног интервенционизма немогуће пребродити хуманитарне и привредне катастрофе“.

Каже да је корона вирус угрозио основне слободе – кретања, протока роба, капитала и услуга, али да је однео и људске животе и радна места.

Нажалост, човечанство је изгубило поверење у политичку солидарност и мултилатерализам, додао је Вучић.

Како је рекао, битка за приступ вакцинама постала је политичко питање пар екселанс, а борба за набавку респиратора имала је и обавештајни и контраобавештајни карактер.

„Освртом на прошлу и ову годину можемо констатовати да је и у условима велике неизвесности услед здравствене и економске кризе узроковане пандемијом, Влада Србије показала велику одговорност и са свеобухватним сетом мера вредним осам милијарди евра односно 17,4 одсто БДП-а пружила подршку како привреди, тако и директно грађанима“, навео је Вучић.

Нагласио је да су сачувана постојећа радна места и отворена нова, као и да су очувани производни капацитети, чиме је Србија послала јасан сигнал свету да је политички и системски стабилна држава која спроводи одговорну економску политику.

Додао је да је Србија, према релевантним агенцијама, на корак од највишег инвестиционог рејтинга.

Вучић је оценио да корона и даље изазива нове економске потресе који ће се наставити и у години пред нама, што ће имати за последицу наставак поремећаја у производњи и ланцима снабдевања, стварајући инфлаторне притиске.

„Иако су прогнозе да ће ценовни притисци ослабити у 2022. години, у једном броју растућих економија се очекује да ће се они и даље задржати услед поскупљења хране и енергената и слабљења вредности домаћих валута, што је подигло цене роба из увоза“.

Председник је оценио да је енергетика постала ново „ратно поље“ за велике и регионалне силе, јер енергетни нису више добро које уживају сви по прихватљивим ценама, већ постају моћно оружје „са најмоћнијом муницијом“ која све пробија.

„Појачана тражња за енергентима утицаће на задржавање њихових високих цена бар у поређењу са оним у годинама које претходиле пандемији. То се посебно односи на чланице Опека које ће настојати да максимизују своје приходе од нафте у наредним годинама како би могле да финансирају своју економску диверсификацију и планове енергетске транзиције“, каже Вучић.

Када је реч о финансирању неопходне енергетске транзиције и улагања у обновљиве изворе енергије, поручио је да би волео да бар у Европи постоји јединствен став по питању важних тема: да ли затварамо нуклеарне електране или их и даље градимо, како би појединачне земље могле да праве сопствене сценарије прерасподеле извора снабдевања енергентима.

„Слично је и у борби да обезбедимо прихватљиве цене енергената, конкретно гаса како не би делили судбину других земаља и могућ сценарио парализе целе привреде. Оно што охрабрује је да можемо да закуцамо на бројна врата, а опет верујемо у сопствену снагу“, рекао је он и додао да ће Србија повећати удео обновљивих извора енергије.

Поручио је да је Србија потпуно посвећена својој Зеленој агенди, која треба да пружи енергетску сигурност и економску стабилност, уз ослањање на обновљиве изворе.

Такође, рекао је да ће Србија наставити да прати развој нових алтернативних видова горива, као што је зелени водоник чија производња је и даље скупа, али да су земље попут Кине или ЕУ већ најавиле улагања у циљу снижавања цене добијања овог горива будућности.

Наш економски развој бележи константан раст са позитивним пројекцијама за године које су пред нама, нагласио је председник.

Поручио је да ће Србија бити поуздан партнер свих меродавних међународних институција чије деловање иде у смеру стварања хармоничних односа међу народима.

„Ту пре свега мислим на промоцију политичког и економског мултилатерализма дефинисану кроз актуелне агенде УН“, закључио је Вучић.

Back to top button