Сеча јелки – да ли ће за децу будућности оне бити природна реткост

СрбијаРеално/БЕОГРАД/26.12 – Семенски центар у Пожеги и ове године је из својих расада извадио јелке са бусеном, свака има картон на коме је наведено одакле потиче и ко је произвео. То су јелке које ће красити домове широм Србије и Црне Горе, а већина њих ће после празника поново бити засађена.

„Врло је важно да та садница не буде баш на неком топлом месту. Него у неком предсобљу, где је мало хладније. Јер биљка се преноси са отвореног простора, где су температуре, ниже у неки топлији простор“, рекао је дипл. инжењер шумарства Предраг Тасић, из Семенског центра „Србијашума“, из Пожеге.

Јелке с бусеном старе годину дана на дар од „Србијашума“ добиле су и волонтерке Зелене библиотеке у Пожеги.

Засадиле су их у саксије и чуваће их све док не буду спремне за сађење у природи. А новогодишњу јелку стару три године су окитиле и красиће Народну библиотеку за време празника.

„За двадесетак дана, када прођу празници, наћи ћемо погодно место и вратићемо је да расте у природи”, истакла је Ивана Филиповић, волонтерка Зелене библиотеке.

„Како би она наставила свој живот, проширићемо то знање нашим другарима како би они садили јелке са бусеном, а не секли јелке”, рекла је Сара Палачковић, библиотекарка Народне библиотеке у Пожаревцу.

Када китите јелку, водите рачуна да користите украсе од рециклираних материјала.

Србија има само 17 процената четинарских шума. Ако данас посадимо јелу и смрчу, кажу стручњаци, у њиховој хладовини и сенци уживаће тек наши унуци и праунуци.

„Да би се на тој површини створила шума четинарских врста дрвећа, рецимо, смрече или јеле, које су најкарактеристичније када су у питању новогодишње јелке, потребно је да прође неких 50 до 70 година, у зависности од врсте услова, станишта и климе. Јако је тешко у потпуности спречити сваку намеру када је нелегална сеча у питању”, истакао је Борис Ивановић из ЈП „Србијашуме“.

Последњих година Национални паркови посебно су погођени сушењем четинара, и то због оболевања.

„Велики проблем је угрожавање наших заштићених подручја, природних подручја, кроз изградњу, насипање, крчење, уништавање зелених површина, сеча ради изградње која је нелегална у тим подручјима. Стање шума није повољно, имамо проблеме због климатских промена, јављају се болести. Наша очекивања од шуме морамо мало да смањимо и да више уложимо у негу, обнављање шума”, рекао је Горан Секулић, сарадник за јавне политике у “WWF Аdria”.

Добар пример је Норвешка, познатија као земља шума, која мудро чува своје богатство. У време божићних и новогодишњих празника, не „убија“ своје четинаре, већ их увози по двоструко већој цени из Данске.