Србија напредовала у преговорима са ЕУ, без напретка у дијалогу

СрбијаРеално/БРИСЕЛ/30. 12. – Србија је у 2021. годне почела да примењује нову методологију у процесу приступања ЕУ и на крају године отворила четири нова преговарачка поглавља, ЕУ је поздравила укупни напредак Србије и указала на важност даљих реформских напора, али је оценила да није дошло до напретка у дијалогу Београда и Приштине ни до приближавања ставова.

Србија је нову тзв “ревидирану методологију” приступања у процесу проширења ЕУ прихватила почетком 2021. године, у тренутку када је већ имала отворених 18 од укупно 35 преговарачких поглавља.
Прва Међувладина конфренција ЕУ Србија, по новој методологији, одржана је 22. јуна у Луксембургу када је констатовано да Србија има отворен тзв. “фундаментални кластер” 1 који обједињује поглавља из области владвине права, слобода и правде.

Пред сам крај ове године, Србија је добила ”зелено светло” чланица ЕУ и 14. децембра на Међувладиној конференцији са ЕУ отворила кластер 4.

”Ово је за нас велики резултат и показатељ да можемо да напредујемо и у најтежим условима пандемије. Показали смо шта можемо када озбиљно радимо на тешким и комплексним реформама у области владавине права што се тражило од нас да бисмо могли да наставимо процес евроинтеграција”, поручила је тим поводом премијерка Србије, Ана Брнабић.

У години за нама Србија је од највиших институција ЕУ добила три извештаја о напретку на путу евроинтеграција и прво је ЕП крајем марта 2021. године, усвојио годишњу Резолуцију о достигнућима Србије на путу евроинтегтрација у 2019. и 2020. години.

Европски парламент констатује добре економске показатеље у Србији, похваљује ангажаман Београда на сарадњи у региону као и конструктивно учешће у дијалогу са Приштином и истовремено, од Србије се траже резултати у спровођењу реформи у области владавине права, са фокусом на превосуђе, борбу против корупције и слободу медија, као и усклађивање спољне политике Србије са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Европска комисија је 19. окотобра објавила свој годишњи извештај о Србији у коме је констатовала ”ограничен напредак” земље у областима јавне админситрације, правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала и медија.
Похављени су економски потези у земљи, посебно у одговору на кризу изазвану пандемијом, као и активности Србије у управљању мигрантским токовима и контроли граница.
Комисија посебно наглашава напредак у усклађивању са ЕУ мерилима области политике опорезивања и енергетике и дала препоруке за отврање кластера 3 ( конкурентност и раст) и 4 ( зелена агенда и одржива повезанст).
Савет ЕУ је поздравио ”укупан напредак” који је Србија направила у процесу преговора о приступању, али и наглашава да су даљи напредак у области владавине права и фундаменталних права као и у процесу нормализације односа Београда и Приштине ”одлучујући” за укупну брзину приступних преговора Србије са ЕУ.

”Савет примећује напредак који је Србија направила у појединим обалстима владавине права, али и укупан ограничени напредак и кашњења у другим областима. Савет ЕУ охрабрује Србију да настави да показује политичку вољу како би даље убрзала реформе и испоручила конкретне резултате у фундаменталним областима”, наводи се у тексту закључака Савета ЕУ.

По “хитној процедури”, Европски парламент је 16. децембра усвојио још један извештај о Србији којим се изражава забринутост због стања људских права вијетнамских радника у кинеској фабрици ”Линглонг” у Зрењанину, као поводом “мнапада хулигана” на еколошке протестанте.
Европски парламент затражио је усклађивање закона и стандарда у Србији у области радничких права и екологије са ЕУ вредностима.

Дијалог Београда и Приштине о нормализацији односа у 2021. годину ушао је у десету годину пороцеса, а обележили су га промена приштинског преговарачког тима, на чијем челу се, уместо Хашима Тачија, нашао нови премијер привремених косовских институција, Аљибин Курти као и промена приступа и изасланика САД када су дијалог и Западни Балкан у питању.

Специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине, Мирослав Лајчак, у интервјуу за Тањуг, поцетком марта је најавио наставак разговора лидера две стране до кога је и дошло 15. јуна када су се у Бриселу први пут за преговарачким столом нашли председник Србије, Александар Вучић и Аљбин Курти.

Председника Србије је оценио да приштинска страна инистирањем искључиво на теми српског признања једнострано проглашене независности намерно провоциралиа прекид дијалога.

”Курти је дошао да се не би договарао ни о чему и да каже: Дошао сам да те питам да признаш независно Косово. Мој одговор је био – никад”, изјавио је Вучић након првог састанак са Куртије у Бриселу, а ни други састанак Вучића и Куртија, одржан 19. јула у Бриселу, није донео никаквог помака.

Једини позитивни резултат постигнут за прегварачким столом у Бриселу био је договор Београда и Приштине о налепницама за регистарске табилице чиме је враћена слобода кретања, а са административних прелаза између Србије и Севера Косова су повучене косовске полицијске снаге и српске барикаде.

”Захављујем се Беснику Бислимију и Петру Петковићу на спремности да преговарају и договоре се за добробит народа”, поручио је тада Лајчак.

Тада је формирана и Радна група од представника ЕУ, Београда и Приштине, која је наставила рад на трајном решењу за регистрске таблице.

Иако је шеф дипломатије ЕУ, Жосеп Борељ, у више наврата позивао Вучића и Куртија да се до краја 2021. године још једном састану у Бриселу, а Лајчак путовао и у Београди и у Приштину, до тог састанка није дошло због одбијања Приштине да разговара о примени договора о ЗСО.

”Јасно смо после два састанка рекли да ће предуслов за нови састанак бити спремност да се стране сагласе око конкретног резултата. Било би потпуно бескорисно сазивати састанак ако нема тих услова и да се састанемо ни због чега. У овом тренутку нема те спремности”, закључио је Борељ.

Завршен је и Међупартијски дијалог о изборним условима Србији коме су посредовали чланови Европског парламанта и након састанака средином септембра у Београду, усаглашен је документ о низу мера које би требало да унапреде услове за изборе.

Председница ЕК Урсула фон дер Лајен, у септембру је дошла у прву званичну посету Србију, где је са Вучићем присуствовала покретању пројекта на железничком коридору 10 и потписивању уговора за рехабилитацију деонице на Аутопуту мира који се ради уз финасијску подршку ЕУ.

”Брдо декларација”, усвојена на самиту, потврдила је ”једногласну подршку европској перспективи Западног Балкана” као и подршку ”процесу проширења”, заснованог на ”кредибилним реформама партнера” уз нагласак на важности ”јачања интеграција и капацитета апсорбције нових чланица” од стране саме ЕУ.