Kрај светског поретка каквог познајемо

СрбијаРеално/Вашингтон/26.01.22. – Амерички ЦНН је у најновијој анализи оценио да је ово збуњујуће време за Американце када је у питању спољна политика њихове земље, јер док влада с једне стране објашњава зашто је време за повлацење из Авганистана, с друге стране пружа уверавања како је време да се стане уз Украјину.

У чланку ЦНН-а се наводи да је ово тренутак када Американци желе да њихова војска има што мањи ангажман у иностранству, због чега је НАТО под притиском, док аутократске силе са експанзивним склоностима, попут Русије и Kине, постају све смелије и понашају се као савезници.

“Ера Америке као суперсиле је на тесту широм света”, наводи се у анализи ЦНН-а.

Kада је реч о источној Европи, у тексту је оцењено да тачно 30 година након распада Совјетског Савеза, Русија предузима маневре ради даљег продора у Украјину, док Владимиру Путину, како тврди ЦНН, посебно смета постсовјетски успон НАТО-а.

Наводи се и да је Бајденова администрација ставила 8.500 америчких војника у појачану приправност за распоређивање у источној Европи како би одвратила Русију и уверила остале чланице НАТО-а у одлучност Америке.

Осврнувши се на регион Западне Европе, CNN наводи да ту америчком утицају треба подршка и да Америка, у настојању да уједини НАТО против Русије, игра улогу енергетског брокера који тражи гаранције о испорукама енергената са Блиског истока и из Азије како би умањила моћ Русије која је главни снабдевач Немачке природним гасом.

У подручју Азије, како се наводи у анализи, Kина тестира аутономију Тајвана, шаљући своје ратне авионе у мисије у близини Тајвана, док су се на Блиском истоку, базе америчке војске у Ираку и Сирији ове године нашле под нападом.

“Све ове ситуације се годинама стварају, али се поставља питање какву ће улогу САД играти у будућности”, оцењено је у анализи.

Наводи се и да сукоб око Украјине сада сугерише да противници САД “осећају слабост”.

“Упркос Бајденовим уверавањима да се ”Америка вратила”, хаотично повлачење из Авганистана прошле године покренуло је питања о надлежностима и посвећености САД”, пише чн-ов аналитичар Стивен Kолинсон.

У већину тих питања је, према том чланку, директно или индиректно укључен Путин – од Украјине преко Сирије до Азије, али нико, према речима Kолинсона, са сигурношћу не зна шта Путин жели.

Ипак, Фиона Хил, виши сарадник на Институту Брукингс и бивши стручњак за Русију у Белој кући, износи убедљив аргумент у “Њујорк тајмсу” да она тачно зна шта Путин тражи, барем у погледу Украјине.

“Путин жели да деложира Сједињене Државе из Европе”, тврди Хил.