Представљени предлози три сценарија зa зелену агенду, сви документи ускоро на јавној расправи
СрбијаРеално/БЕОГРАД/04.02.22. – На данашњем састанку Радне групе за израду интегрисаног националног енергетског и климатског плана Републике Србије за период од 2021. до 2030. године, са визијом до 2050. године, представљена су предложена три сценарија до 2030. године, са визијом до 2050, који би могли бити део будућег интегрисаног националног енергетског и климатског плана Републике Србије.
Република Србија је потписница Париског климатског споразума, Софијске декларације о зеленој агенди за западни Балкан и Уговора о енергетској заједници. Интегрисани национални план је кључни документ у спровођењу зелене агенде у Србији, а његова израда је предвиђена и Законом о енергетици. Заједно са планом инвестиција у енергетици, спровођење овог плана требало би да допринесе вишим стопама привредног раста, отварању нових радних места и балансу између развоја енергетског сектора и заштите животне средине, као кључног захтева зелене агенде.
Постојећа структура енергетског сектора Републике Србије захтева озбиљне промене, уређења и инвестиције, како би била усклађена са европском политиком у овој области. Усвајањем новог законодавног оквира у области енергетске транзиције направљен је први корак у енергетској транзицији Србије и спровођењу зелене агенде. Интегрисаним националним енергетским и климатским планом биће дефинисани циљеви који ће водити већем учешћу обновљивих извора енергије, повећању енергетске ефикасности, декарбонизацији, односно смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), унутрашњем енергетском тржишту, као и подстицању истраживања, иновација и конкурентности, што представља пет основних димензија Уредбе о управљању Енергетском унијом. План ће такође садржати макроекономске и енергетске пројекције и сценарија којима се процењују и релевантни утицаји тако дефинисаних политика и предложених мера.
Нацрт интегрисаног националног енергетског и климатског плана, као и Нацрт стратегије развоја енергетике Републике Србије за период до 2040. године, са пројекцијама до 2050. године, након финализације, наћи ће се на широкој јавној расправи, у којој ће коментаре, сугестије и предлоге моћи да дају све заинтересоване организације цивилног друштва и све грађанке и грађани, привредни субјекти, универзитети и академије.
У досадашњем процесу израде плана радној групи су предложена укупно 33 сценарија, од којих је, након анализирања свих предлога, одабран мањи број који су презентовани на данашњем састанку.
Прихваћени сценарији биће јавно доступни и сваки грађанин, организација или привредни субјекат моћи ће да се упознају са њима и да дају свој суд. Пуна транспарентност и учешће свих заинтересованих кључни је елемент процеса усвајања планова, јер је циљ Министарства да се о најважнијим стратешким документима за развој енергетике, до тренутка кад буду предложени за усвајање, постигне најшири друштвени консензус.
У рад Радне групе за израду интегрисаног националног енергетског и климатског плана Републике Србије укључени су представници релевантних министарстава и институција, невладиног сектора, као и представници Енергетске заједнице, Европске комисије, Делегације ЕУ у РС и ЕБРД. На данашњем онлајн састанку радне групе било је укупно 55 учесника.