НБС повећала референтну камату на 2,75 одсто

СрбијаРеално/БЕОГРАД/07.07.22. – Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 2,75 одсто.

Истовремено, стопа на кредитне олакшице износи 3,75 одсто, а стопа на депозитне олакшице 1,75 одсто, саопштила је централна банка.

Доношењем данашње одлуке очуван је континуитет у актуелном процесу заоштравања монетарних услова, наводе из НБС.

“Умеренијим повећањем референтне каматне стопе него претходних месеци, Народна банка Србије наставља да реагује на инфлаторне притиске, узимајући притом у обзир очекиване ефекте досадашњег повећања рестриктивности монетарне политике и истовремено водећи рачуна о важности континуитета економског раста”, објашјавају у НБС.

Извршни одбор је проценио да је потребно додатно пооштрити монетарне услове на домаћем тржишту повећањем референтне каматне стопе како би се ограничили секундарни ефекти на инфлациона очекивања и обезбедило да се инфлација у Србији од августа нађе на опадајућој путањи.

Према оцени Извршног одбора, инфлација би у другој половини наредне године требало да се врати у границе циља Народне банке Србије (3±1,5 одсто), чему ће допринети ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова.

НБС процењује да ће реалан раст БДП-а у овој години бити у распону од 3,5 до 4,5 одсто.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи биће одржана 11. августа.

Извршни одбор, наводи НБС, оставља простор да и у наредном периоду, по потреби и у зависности од кретања у домаћем и међународном окружењу, реагује додатним пооштравањем монетарне политике, не искључујући могућност да, поред повећања основних каматних стопа, као мере општег карактера, централна банка размотри и додатне директније мере, којима би се циљано реаговало на инфлаторне притиске.

Доносећи одлуку о даљем пооштравању монетарних услова, Извршни одбор је пре свега имао у виду да су трошковни притисци на глобалном нивоу и даље високи по основу светских цена енергената, примарних пољопривредних производа и индустријских сировина, као и продужавања отежаног функционисања међународних ланаца снабдевања и да ће по том основу глобална инфлација још неко време наставити да се креће узлазном путањом.

Ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, Народна банка Србије у значајној мери доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру.

Међугодишња инфлација у Србији је у мају износила 10,4 ОДСТО, од чега је око две трећине доприноса и даље потицало од цена хране и енергије.

Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације (укупна инфлација по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета) од 6,3 одсто међугодишње у мају.

Међутим, ова мера инфлације, на коју мере монетарне политике имају већи утицај и даље је доста нижа од укупне инфлације, али и од базне инфлације у земљама региона са истим режимом монетарне политике.

Поред очуване релативне стабилности девизног курса, важан фактор ниже базне инфлације јесу и средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која су наставила да се крећу у границама циља Народне банке Србије.

У смеру ублажавања инфлаторних притисака у кратком року ће деловати и ефекти економских мера Владе усмерених на ограничење цена основних животних намирница и енергената на домаћем тржишту.

У периоду пројекције (то јест у наредне две године) очекује се и постепено слабљење ефеката раста светских цена примарних производа, енергената, као и више увозне инфлације, што је у складу с пројекцијама релевантних међународних институција и тржишним очекивањима.

Долазак нове пољопривредне сезоне резултирао је благим смањењем цена поврћа на домаћем тржишту у мају са претходних високих нивоа, што се очекује да ће се наставити и у наредном периоду.

Под претпоставком просечне пољопривредне сезоне, као и нижих светских цена примарних пољопривредних производа, очекује се слабљење трошковних притисака у производњи и остале хране на домаћем тржишту у наредном периоду.

Геополитичка дешавања и ескалација конфликта у Украјини одразили су се и на ревизије навише пројекција инфлације за велики број земаља и на оцену да су и даље израженији ризици да би инфлација могла бити виша и постојанија од очекиване, због чега су многе централне банке заоштравале своје монетарне политике.

Систем федералних резерви је у јуну наставио да пооштрава монетарне услове повећањем референтне каматне стопе за 75 базних поена, на распон 1,5 – 1,75 одсто и путем смањења свог биланса стања, а извесно је да ће се пооштравање монетарне политике наставити и у наредном периоду.

Европска централна банка је одлучила да до почетка јула заврши програм куповине активе банака (АПП програм), као и да у јулу започне са повећањем референтне каматне стопе.

Извршни одбор Народне банке Србије оцењује да би заоштравање монетарних услова поменутих водећих централних банака, као и повећана неизвесност због погоршаних изгледа глобалног привредног раста, могли да утичу на даљи опрез међународних портфолио инвеститора, од којих зависе токови капитала према земљама у успону.

И поред смањених изгледа глобалног привредног раста за ову годину под утицајем конфликта у Украјини, као и неповољнијих индикатора економске активности за зону евра за друго тромесечје у поређењу с првим, производња и извоз прерађивачке индустрије у Србији наставили су да бележе високе стопе раста у априлу и мају, указујући да за сада смањење екстерне тражње није имало већих негативних ефеката на Србију.

Томе су допринеле инвестиције у разменљиве секторе из претходних година, које су знатно повећале извозну понуду, а на раст извоза у мају се одразио и већи извоз пољопривредних производа након попуштања мера привременог ограничавања извоза ових производа.

И поред високог степена неизвесности, Народна банка Србије очекује наставак раста наше економије и у наредном периоду и процењује да ће реалан раст бруто домаћег производа у овој години бити у распону од 3,5 до 4,5 одсто.

Под претпоставком да неће доћи до додатног заоштравања геополитичких тензија и прекида у снабдевању гасом на глобалном нивоу, у средњем року раст бруто домаћег производа Србије се пројектује у распону четири до пет одсто годишње.

У зависности од геополитичких дешавања и кретања кључних фактора инфлације и из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, Народна банка Србије ће процењивати да ли има потребе за додатним заоштравањем монетарних услова или ефекти претходног заоштравања обезбеђују одржив повратак инфлације у границе циља у хоризонту пројекције.

Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем расту и развоју привреде, као и даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту, наводе из НБС.