Вулин: Тридесет година нема правде за српске жртве и за њих нико не тражи опрост

СрбијаРеално/БЕОГРАД/12.07.22.- Изасланик председника Републике Србије министар унутрашњих послова Александар Вулин изјавио је данас на обележавању 30 година од страдања 69 српских цивила и војника на Петровдан 1992. године, у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким Биљача и Загони, да би 30 година морало бити довољно да се оствари земаљска правда, да се зна ко је злочине над Србима починио и да им казна буде праведна, али да 30 година, па и 300, није довољно да правде буде за Србе, од којих нико не тражи опрост.

„Данас сам овде у име председника Републике Србије и председника свих Срба Александра Вучића да са вама поделим бол, тугу, да поделим разочарање и муку што 30 година није довољно да се земаљска правда излије над главама оних који су ове злочине учинили. 30 година је прошло и ниједно српско дете није заслужило правду. Злочинци корачају, пишу књиге, хвале се великим успесима и победама, а ископане очи судије Илића у њиховој руци не заслужују ни мало правде. Ено Насера Орића, ено уз њега кољача, сви постоје и трају. 30 година живе и дишу, а деца која су убијена данас би имала 30 година, имала би своју децу, неко би име носио по њима“, истакао је изасланик председника Републике Србије и министар унутрашњих послова Вулин на спомен обележју у Залазју код Сребренице у оквиру традиционалне меморијалне манифестације “Петровдански дани”.

Оценио је да 30 година немања правде за српске жртве није никаква усамљена грешка, политичка игра, заборав и заборавност – „ово је план, ово је сигурна, вољна одлука да за Србе нема ни правде ни утехе. 30 година би морало бити довољно да се оствари земаљска правда, да се зна ко је злочине починио и да казна буде праведна и за наук онима који би злочине да понове. 30 година би морало бити довољно за сваку жртву само да жртва није српска. 30 година би морало бити довољно да бар неко одговара за бар једно српско дете.”

„Kао да их нисмо ни родили, као да нисмо ни трајали, као да нисмо ни живели. Зато и нема казне за злочинце, јер ако има казне онда има злочина, ако има злочина онда је злочин извршен над неким, а ако је извршен над неким тај неко има своје име, тај је имао свој живот, веру и нацију, онда је постојао. Онда ово није земља странаца. Онда је ово земља оних који су у њој живели, а били су Срби. Да се то не би доказало и та једноставна истина испричала нема казне за овај злочин“, истакао је изасланик председника Србије и министар унутрашњих послова. Додао је да би 30 година морало бити довољно да бар за ископане очи судије Илића Насер Орић одговара, да бар за једно српско дете неко одговара. “Да је правде данас би ћутали, прекрстили се, запалили свећу, сећали се и не би говорили ништа,

јер је правда већ казнила оне који казну заслужују , а праведнике уписала тамо где им је место. Али правде нема, нема је за Србе. “

„Ја разумем тугу и бол свакога, дубоко поштујем беле мараме мајки Сребренице, али не разумем и не могу да разумем да за црне мараме српских мајки нема ни једне сузе, нема ни једног саучешћа, ни једне руке преко тих седих коса да их помилују и кажу опрости или извини“, казао је изасланик председника и министар Вулин.

Истакао је да од нас Срба траже свашта, да признамо Kосово, да се одрекнемо себе, да будемо  другачији, да признамо туђе злочине као своје, али да једино од Срба нико не тражи, не тражи опрост.

„Нико од нас не тражи да им опростимо за ову побијену децу, нико од нас не тражи да им опростимо за грехе њихових очева. Од нас траже и душу и живот, само не траже да опростимо за нашу побијену децу, само не траже од нас да им опростимо. Они не мисле да су погрешили, не мисле да њихови злочини залужују казну“, истакао је изасланик председника и министар Вулин.

Нагласио је да за Србе нема другог уздања и наде сем да се уздају у себе и да штите једни друге, јер наше ране боле само нас.

„Ћутали смо и ако има греха у нашим прецима онда је грех што су ћутали о усташким злочинима, о јамама и камама. Онда је, ако има греха у нашим очевима и нашим дедовим то што смо ћутали о Јасеновцу, што смо два пута поверовали у то да су они које смо ослобађали у два светска рата слободни са нама а не да су били слободни са онима који су нас убијали“, рекао је министар.

Додао је да ако има греха у нашим очевима и дедовим онда је грех што смо ћутали о страшном погрому нашег народа, што смо ћутали и правили се да не знамо колико су дубоке јаме безданице и колико смо мртвих оставили у сваком од ратова.

„Зато, пред ова два споменика, из два рата морамо да говоримо да не би било трећег споменика и трећег рата, јер сваки пут када ућутимо, сваки пут када другима прећутимо оно што нам је чињено будемо спремни да нам се добро злим врати. Kо је ћутао о Јасеновцу тај је дочекао Олују“, поручио је изасланик председника и министар Вулин.

Изасланик председника Републике Србије и министар унутрашњих послова Александар Вулин положио је венце на спомен-обележја убијеним српским цивилима и војницима у сребреничким и братуначким селима 1992. године страдалим од муслиманске војске под командом Насера Орића као и српским жртвама које су током Другог светског рата усташе убиле 1943. године.