Европа тражи начине да се спасе од поскупљења струје

СрбијаРеално/Москва/18.07.22. – Због несташице гаса, цене струје у многим европским земљама достигле су историјски максимум. Kоји рачуни ће сада стићи Европљанима и како ће владе покушати да се изборе са највећом енергетском кризом у историји Европске уније – у материјалу РИА Новости.

Домаћа економија штеди:
Немачка је пре кризе добијала 35 одсто целокупног гаса из Руске Федерације. Око 36% потрошње целокупног ресурса, пак, отпада на индустрију, а удео природног гаса у производњи електричне енергије је донедавно био око 13%.

У просеку, киловат електричне енергије добијене на гас сада кошта око 22 евроцента/кВх (13 рубаља) када се купи, што је и даље ниже од цене електричне енергије произведене на други начин, али четири пута више од прошлогодишње цене. Повећана цена оскудног енергента утицала је и на цену електричне енергије уопште, будући да се откупна цена за електричну енергију добијену из различитих извора утврђује на берзанским аукцијама.

Kако показује поређење тарифа по месецима, цена електричне енергије за потрошача је већ порасла за 30 одсто у односу на претходну годину, а у блиској будућности би могла да поскупи и за 70 одсто. Ако би 2021. године пар без деце плаћао у просеку 670 евра годишње за 1.300 киловат-сати, онда би 2022. овај износ могао да порасте на 939 евра, наводи Бусинесс Инсидер. У домаћинствима са четири особе, где је потрошња око 4.000 киловат-сати, очекује се да цена овог артикла порасте са 1.704 на 2.385 евра.

Упркос позивима неких великих политичара да продуже рад постојећих нуклеарних електрана како не би довели у питање добробит грађана, немачки министар привреде Роберт Хабек изјавио је у уторак да нуклеарна енергија неће помоћи у решавању дефицита гаса, јер Немачка , по његовом мишљењу, „има проблема са грејањем, а не са струјом.

Kако би се изборила са кризом и растућим ценама струје и енергената, Немачка се тренутно враћа енергентима као што је угаљ. Берлин је крајем јуна најавио и активирање друге фазе гасног плана за ванредне ситуације, који укључује мере за његово спасавање. Уколико буде најављена трећа фаза, Федерална агенција за мрежу ће сама регулисати коме ће бити обезбеђен гас, дајући предност домаћинствима и њиховом снабдевању електричном енергијом и енергијом.

Ништа другачија ситуација није ни у Аустрији, која је, према званичним проценама, била 80 одсто зависна од руског гаса, а делом и због своје јефтиности важила је за једну од најјефтинијих земаља по тарифама електричне енергије. Сада је цена електричне енергије у земљи порасла у просеку са 8 на 50 евроценти (са 5 на 30 рубаља) по киловату струје, приближавајући се показатељима Немачке пре кризе, иако су немачке тарифе сматране међу највишим у Европа и пре енергетске кризе.
У овом тренутку аустријски политичари расправљају о плафону цена, а разматрају и искуство Шпаније у регулисању цена струје.

Према подацима шпанске енергетске компаније Енагас, у јуну ове године 24,4 одсто увезеног гаса долазило је из Руске Федерације, чиме је Русија постала други снабдевач краљевине после САД.
Kао одговор на енергетску кризу, Мадрид је израдио план за уштеду гаса и, у договору са Европском комисијом, субвенционисао гасне електране уз додатак на укупну цену електричне енергије, док је створио горњу границу за електричну енергију произведену из гасни. Тако је Мадрид зауставио раст цена на око 15 центи (9 рубаља) по киловат-сату, што чак и узимајући у обзир маржу представља значајну уштеду у односу на ситуацију у суседним земљама.

Модел има и недостатке – пре свега, то значи прилично високу потрошњу гаса, јер држава вештачки смањује његову цену. Kако наводе власти, струја ће остати доступна и за потрошаче у Шпанији и за Португал, који је у истом енергетском систему са краљевином.