Селаковић о новом Закону о спољним пословима

СрбијаРеално/БЕОГРАД/15.11. – Шеф дипломатије Никола Селаковић каже да би нови Закон о спољним пословима коначно требало да уведе ред у дипломатску службу Србије. Нацрт закона, који је прошао јавну расправу и упућен министарствима и надлежним органима да дају своје мишљење, требало би да постави темеље српској каријерној дипломатији, која према постојећим решењима практично није ни постојала.

Према нацрту закона, између осталог, предвиђа се да се звање амбасадора може добити само са најмање 18 година радног искуства у струци, од чега најмање шест година у дипломатско-конзуларном представништву или међудржавној организацији, укључујући две године на месту шефа ДКП или конзулата. Такође, убудуће амбасадор мора да зна бар један званичан језик Уједињених нација, плус још један страни језик.
Услов о знању језика важиће и за некаријерне дипломате које се постављају за амбасадоре. Каријерне дипломате, према овом предлогу закона, не могу бити чланови странке.

Међу најважнијим новинама у нацрту закона је и то да се поред тога што је положени дипломатско-конзуларни испит услов да лице ради као каријерни дипломата, уводи и саветнички испит. Он је у неким ранијим временима југословенске дипломатије био услов без којег је било немогуће напредовање у виша дипломатска звања.

Такође, предвиђено је и да убудуће МСП упознаје председника Србије о најбитнијим деловањима и другим питањима која су значајна за спољну политику, као и да даје мишљења и предлоге који се односе на спољнополитичко деловање шефа државе.

Значајна новина је и обавеза Министарства да, у оквиру своје надлежности, развија, побољшава и одржава аутономне информационо-комуникационе системе за заштиту, пренос, чување и коришћење тајних и других података за сопствене потребе, али и потребе других државних органа, сагласно преузетим међународним обавезама.

Институт дипломатског надзорника, који је постојао у првом нацрту закона и који је наишао на критике да је “казнени орган” – враћен је после јавне расправе у оквир главног инспектора. То је позиција која већ постоји у Министарству, а предвиђено је да буде подржана службом и одговарајућим надлежностима.

Новина у нацрту закона је и могућност да Србија уговором са другом државом успостави заједнички простор у коме би се налазила њихова дипломатска представништва или конзулати у трећој држави. Уговор о колокацији закључује министар спољних послова, уз сагласност Владе.

У нацрту закона детаљно су предвиђене и казне услед повреда дипломатске службе. Санкције могу бити новчане, односно умањење зараде од 20 до 30 одсто, али и “вето” од четири године на одлазак у иностранство или на напредовање, премештај на радно место у нижем звању, па чак и – отказ.

О вођењу дисциплинског поступка против запослених, осим државних службеника на положају, одлучује министар. Отказ може да уследи ако је запослени у МСП дао лажне податке приликом заснивања радног односа, није положио дипломатско-конзуларни испит у року од годину дана и стручни испит у року од шест месеци, ако је правоснажно осуђен казном затвора за кривично дело или ако је условно осуђен на казну затвора од шест месеци за дело које га чини недостојним за обављање послова државног службеника.