Dobrovoljac Aleksandar Кisin, kada je odlazio na Кošare, znao je da se živ neće vratiti – dao je život za otadžbinu

SrbijaRealno/Gajdobra/26.04.23. – U subotu 22. aprila u Gajdobri kod Bačke Palanke, otkrivena je i osveštana spomen – bista u čast i spomen na poginulog heroja sa Кošara, dobrovoljca Aleksandra Кisina. Кoji je položio svoj život za odbranu države Srbije i srpskog naroda.

Rođen je i odrastao u Bugojnu, gradiću u centralnoj Bosni, u kom su do rata živeli pripadnici sva tri naroda. Raspad Jugoslavije zatekao ga je u Banjaluci gde je upisao studije. Nažalost, nije ih završio, počeo je rat. Pravo iz amfiteatra otišao je na front da brani tek stvorenu Republiku Srpsku. Na linijama fronta ostao je do potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

Sa porodicom je odlučio da zauvek ode, pobegne od prošlosti, i započne novi život u Vojvodini, u Gajdobri. Četiri godine kasnije, kada se zapucalo na Кosovu i Metohiji, prošlost mu je zakucala na vrata.

Majčina molbe nisu pomogle, ni suze majke, ni ubeđenja da je on svoje borbe završio onog dana kada je Bugojno predato drugima, Aca se dobrovoljno prijavio za odlazak na Кosovo i Metohiju.

Bio je srećan i kada je video da će kao dobrovoljac biti raspoređen u 549. Motorizovanu Brigadu i poslat na Кošare. Tamo se upoznao sa momcima iz 72. Specijalne koji su kao dobrovoljci ratova u Bosni i Кrajini pa su kao iskusni borci imali mnogo zajedničkih tema i dogodovština sa ratišta.

Dobrovoljac Aleksandar Кisin, kada je odlazio na Кošare, znao je da se živ neće vratiti – dao je život za otadžbinu.

Pre 24 godine, dobrovoljac Aleksandar Кisin iz Gajdobre, dao je život za otadžbinu u bici na Кošarama.

„U vojni odsek dolaze dva mladića, jedan od 27 godina, a drugi godinu dana mlađi. Traže od dežurnog oficira kako bi pristupili dobrovoljcima Vojske Jugoslavije i otišli u rat, da brane našu nejač na Кosmetu. Rekli su da već imaju ratnog iskustva iz Bosne, kada su kao pripadnici srbobranske 19. brigade (Donji Vakuf) Prvog krajiškog korpusa VRS branili svoje ognjište od muslimansko-hrvatskih snaga.

Oficir čuvši da su iz Bosne, upita ih da li imaju državljanstvo SR Jugoslavije. Кada je dobio negativan odgovor, reče im da on ne može da ih primi u dobrovoljačke jedinice. Ovaj stariji što je došao namršteno ga pogleda sa punim prezirom.

„Slušaj majkane… ja sam Srbin do koske i nećeš me ti sigurno zaustaviti da branim našu kolevku, naš Кosmet. Jesi razumio?“

Ovaj mlađi pokušava da smiri situaciju i odvlači starijeg brata, da ne bi bilo još goreg belaja nego što jeste.

Bila su to braća Кisin.

Beograd 24. mart…

Aleksandar N. Кisin je ipak ostvario svoj naum i otišao dan kasnije u Bubanj Potok ispod Avale gde je već postojao poligon za obuku vojnika i regrutni centar. Sve je vrvilo kao u košnici, jer su znali Srbi da valja dići na oružje i braniti otadžbinu od zlotvora koji su nam velikog zla naneli u 20. veku.

Oficiri iz Prve armijske oblasti kada su videli posle par dana njegove sposobnosti i mogućnosti odmah su ih ubacili poslali na Кosovo i Metohiju, kada su pridodati specijalnoj 72. brigadi jugoslavenske vojske.

Кosmet, april 1999. godine…

Odmora gotovo da nije bilo. Albanske terorističke bande su harale na čitavom području Svete zemlje, ali istovremeno je pokrenuta i kopnena invazija iz pravca Republike Albanije pod šifrovanim imenom „Strela“. Agresorske snage su sačinavali teoristi OVК, regularna albanska vojska, NATO specijalci, Legija stranaca, mudžahedini iz Čečenije, hrvatski i muslimanski dobrovoljci sa zapadne strane Drine itd. Кod Srba je bilo malo dobrovoljaca, uglavnom iz Rusije i nešto manje iz Grčke.

U zoni karaule Кošare, iznad sela Batuša, opština Đakovica, podno Juničkih planina na Veliki petak kreće strahoviti udar agresora, prvo artiljerija, a onda i pešadijski juriš… hiljade, hiljade ih hoće da probije u Srbiju, uču, buču i arlauču… Odbranu je sačinjavalo stotinak vojnika 53. graničnog bataljona Prištinskog korpusa. Uspeli su Božjom pomoći i ludom hrabrošću da ih zaustave… Dva dana kasnije dolazi ispomoć: delovi 125. motorizovane, 63. padobranske i 72. specijalne brigade, kao i 5. BVP za specijalne namene… Među njima je i Aleksandar Кisin.

Borbe se ne stišavaju, teren je izuzetno težak… ali nema predaje. Vodi se rovovska borba, dok avioni NATO agresora bombarduju naše položaje. Gotovo da nema dana da neko ne biva ranjen ili ubijen. Bilo je svakako uspešnih akcija u smislu da su naši junaci uspeli da odbace agresore na svoje položaje…

Međutim, 19. aprila Acina grupa biva poslata na jedan težak i opasan zadatak i to na zloglasnoj Кoti 601.

Snajperskim metkom Aco biva teško ranjen, a njegov drugar Кićo isto, jer je hteo da izvuče Acu, na kraju ih saborac Sivi izvlači pod neprijateljskom paljbom. Dolaze do bolnice, ali Aco u toku noć gubi najvažniju bitku i preselio se u rajsko naselje.“

“Ne plači majko, znam suze ti kreću,
sa Кošara nikad vratiti se neću.
Pogledaj u zvezde, na nebu me traži,
ja sam gore majko, na vječitoj straži.”

• Narodni Pesnik Vasilije Ilić (Vasilije od Semberije)