‘AJMO IMENA I PROGRAM NA STO Evo zašto su blokaderi histerično odbili Vučićev miran poziv na dijalog! LJUDI BEZ LICA ISTERANI NA ČISTAC!
SrbijaRealno/Beograd/23.08.25. – Brzina kojom je iz raznih struktura blokaderskog pokreta stigao odgovor na ponudu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se otvoreno razgovara pred celokupnom javnošću zaista je fascinantna.
Čini se da su i najvatreniji blokaderi ostali zatečeni hitrom i gotovo istovetnom reakcijom onih koji svih ovih meseci u njihovo ime, anonimno i javno, vuku konce i guraju proteste u političku sferu, često praveći od njih alatku za dnevnopolitičke obračune s neistomišljenicima.
Sve u svemu, dobili smo više nego jasnu potvrdu da blokaderi nisu imali ili nisu hteli da pokažu one ljude koji njih zaista zastupaju i koji mogu da razgovaraju s onim protiv koga se bore. Da su drugačije odlučili, morali bi da na čistac isteraju ko su ti ljudi koji se kriju iza blokadera, ali oni dobro znaju da bi time raspršili čitavu mitsku konstrukciju blokaderskog pokreta. Oni jednostavno nemaju odgovor na ključno pitanje: ko će da vodi ovu zemlju ako im građani Srbije, ovako blanko, daju poverenje? Ili prostije rečeno: ko su ljudi bez lica?
Naravno da je ta zjapeća rupa u tako heterogenoj grupaciji preteća i za njih same. Zato je dijalog i javna debata na koju je pozvao predsednik Vučić nepoželjna za njih i od koje beže svih ovih meseci. Dijalog treba ispuniti smislenim sadržajem, a njega u blokaderskom pokretu jednostavno nema. Ono što su oni ponudili kao alternativu za vlast, koja ređa uspehe, ima rezultate i dovela je ovu zemlju u poziciju koja ima svetlu perspektivu, jeste jedino nasilje, rušenje i paljenje.
Međutim, još problematičnije je to što je ekspresnim odbijanjem dijaloga s predsednikom Vučićem na videlo izašla glavna boljka blokadera, a to je nedostatak programa i vizije za budućnost Srbije, piše Kurir.rs.
Javnost dobro zna da je poziva na dijalog bilo pregršt i svi do jednog su dolazili od vrha države, od predsednika Srbije direktno. Društvena kriza je narastala, ali više puta ispruženu ruku predsednika Vučića nisu prihvatili ni blokaderi niti rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, koji preko njih sve vreme gura svoje političke ambicije.
Dakle, kad se sve sagleda, reakcija blokadera na Vučićevu ponudu za razgovore bila je svakako histerična, ali odgovor nije bio ishitren, već jedini moguć odgovor jedne politički neuhvatljive, nedefinisane i nepoznate grupe ljudi. Bez ideja, programa i vizija se možda može biciklati do Strazbura ili pešačiti do Brisela, ali istinski otvoren i fer razgovor o budućnosti Srbije zahteva sasvim drugačije veštine.