И Немачка копа литијум, сви се боре за њега

СрбијаРеално/БЕРЛИН/26. 11 – Немачки стручни часопису “Инжењер”који се бави темом литијума подсећа да се у свету, у доба, када аутомобилској индустрији предстоји потпуни преокрет и прелазак на аутомобиле на струју, констатује да се сви у свету боре за литијум, па тако и Немачка.

Часопис подсећа да у Европи постоји пет предузећа која производе литијум-ионске батерије, а 15 би требало да се отвори наредних година, а само у Немачкој је планирано осам таквих фабрика, међу којима је „Лекланше“ у Вилштату код Офенбурга, која га већ производи.

Само у покрајини Бранденбург успостављају се три фабрике Тесла, Микроваст и Фарасис, прецизира так лист.

Све те фабрике ће у догледно време моћи да прерађују литијум из Немачке и то не само из рециклираних старих батерија, указује се у часопису “Инжењер”.
У Харцу и на другим бројним местима са термалним изворима треба да се добије та руда, која је до сада већином порекла из Аустралије, Чилеа и Kине.

У Брухсалу надомак Kарлсруеа успоставља се пилот постројење за домаћу производњу литијума, а у том месту оператер елекричне енергије ЕнБW управља геотермичким постројењем за производњу струје и грејања.

Вода која се црпи са дубине од 2.542 метара, је топла 131 степен и богата литијумом, те се по литри добије 150 милиграма, што је вредност, која је приближна многим изворима у иностранству, указао је магазин.

ЕнБW и Институт за технологију из Kарлсруеа ради на развоју технологије, којим би се могао добити литијум из ових извора.

Ако у томе буду успешни само из овог извора могло би се добити око 800 тона литијума, који се тренутно, након коришћења у сврхе топлотне енергије, поново враћа у земљу.

Та количина литијума, наводи „Инжењер“, довољна је за производњу батерија за 80.000 аутомобила типа Тесла Модел С.

Целокупне потребе Немачке тиме, међутим, не могу да се покрију, каже професор Јохен Kолб са Одељење за геохемију Института за примењене геохемијске науке.

Kраћи путеви транспорта и избегавање неодговорних црпљења у иностранству, производња у Немачкој, би били корисна по стање екологије.

Истраживања су показала да постоје и даљи термални извори са литијумом, пре свега у северном басену Немачке и долини Доње Рајне.

У Цинвалду, делу Алтенберга, надомак чеште границе, компанија „Деутсће Литхиум ГмбХ“ у Фрајбгергу припрема да рудницима дође до литијума.

Заједно са научницима Техничког универзитета Фрајберг у Заксонији је ово предузеће открило један од највећи налазишта литијума у Европи, наводи „Инжењер“.

Претпоставља се да би на том месту могло да се добије до 125.000 тона литијума, што је, према директору компаније Армину Милеру довољно за опремање батеријама око 20 милиона возила.
Ова коммпанија намерава да, због ископавања минерала Цинвалдит, који садржи 1,59 одсто литијума, изгради два километара дугу рампу до лежишта руде у дубини.

Сваке године требало би да се ископа 570.000 тона Цинвалдита и то на више од 30 година.

Погон за прераду биће постављен на надземном улазу у рампу.

Моћне дробилице дробе руду, а затим се она разлаже на температури од 1.000 степени и меша у воду.

У води нерастворљиви литијум флуорид у руди се одваја од остатка таложењем.

Сваке године на овај начин би требало да се добије 5.000 тона једињења литијума.

Прерада Цинвалдита је већ тестирана у пилот постројењу у Ибу-Тек-у у Вајмару, пружаоцу услуга за инжењеринг термичких процеса и специјалисту за ротационе пећи, указује „Инжењер“.