Kонгресмени позвали Бајдена да унапреди односе са Србијом

СрбијаРеално/Вашингтон/04.02.22. – У данас објављеном писму 16 конгресмена које је упућено америчком председнику Џозефу Бајдену, позива се на унапређење односа САД и Србије, уз подсећање на дугу дипломатску историју две земље и њихове снажне одбрамбене, безбедносне и економске везе.

Пишемо Вам поводом 140. годишњице успостављања дипломатских односа САД и Србије и да бисмо охрабрили вашу Администрацију да продуби односе између наше две земље””, наводи се у писму конгресмена, које је објавио амбасадор Србије у САД Марко Ðурић на Твитеру уз фотографију документа.

Нема пуно земаља које имају овако обимну дипломатску историју, наводе конгресмени и подсећају да су Сједињене Државе и Србија били блиски савезници у Првом и Другом светском рату, када су се Американци и Срби борили раме уз раме да сачувају слободу у Европи и широм света.

У Првом светском рату, према подацима са Париске мировне конференције одржане 1919. године, Србија је изгубила 53 одсто мушке популације старости између 18 и 55 година и 28 процената укупне популације.

“Ове трагичне жртве повезују наше нације””, истичу конгресмени.

Они подсећају и да је амерички председник Вудро Вилсон, да би показо америчку солидарност са својим савезником, истакао српску заставу изнад Беле куће, наглашавајући несаломиви дух српског народа и његову спремност да жртвује све за слободу и независнот.

Иако је њихова земља била опустошена и њихови домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада нађачани надмоћнијим силама, њихова љубав према слободи остала је неумањена. Брутална сила није утицала на њихову снажну одлуку да жртвују све за слободу и независност”, рекао је Вилсон, подсећају у писму амерички конгресмени.

Они наводе да су, и када је средином прошлог века поново избио светски рат, САД и Србија наставиле борбу за слободу, а Србија се, како наглашавају, показала као кључни савезник и искрен пријатељ САД.

Амерички конгресмени наглашавају да је током операције Халијард, хиљаде Срба ризиковало своје животе да спасе преко 500 америчких пилота који су оборени изнад Србије, као и да је Србија 2020. године свечано отворила споменик у знак сећања на ову операцију.

Они подсећају и да је командант америчке Kоманде за специјалне операције у Европи (СОЦЕУР), генерал-мајор Дејвид Табор, у обраћању на овој церемонији изјавио: ””Ово је важан дан и морамо да се сетимо обичних Срба, људи који су 1944. учинили немогуће”.

Kаже се и да је упркос томе што је била комунистичка земља и ван НАТО-а и Европске заједнице, Србија сарађивала са САД кроз кључне начине како би, како наводе, ””спречила совјетску доминацију у Европи”” и унапредила заједничке интересе две земље, а да је данас незаобилазан партнер Вашингтона и на регионалном и на глобалном нивоу.

Наводи се и да је Београд недавно показао ово партнерство пружајући уточиште за преко 60 авганистанских радника и њихових породица.

Иако Србија остаје изван НАТО, САД и Србија имају снажне обдрамбене и безбедносне везе, а Београд, како наводе конгресмени, највише својих заједничких војних вежби са САД и другим чланицама НАТО.

Србија је, подсећа се, и чланица глобалне коалиције за борбу против Исламске државе и гаји активно партнерство са Националном гардом Охаја.

Србија је, сходно броју становника, и једна од европских земаља које дају највећи допринос мировним мисијама у свету што илуструје какву је изузетну трансформацију та држава прошла у протекле две деценије од “увозника до извозника безбедности”, истиче се у писму.

У економском погледу, додаје се, Србија има једну од највиших стопа раста у Европи и њена стопа незапослености је преполовљена од 2012. године.

Указује се да, према подацима Привредне коморе Србије, сектор ИТ и иновација сада представља 10 процената бруто домаћег производа Србије и да се шири за 25 одсто сваке године.

Америчке компаније допринеле су економском успеху Србије са преко четири милијарде долара инвестиција и запошљавањем више од 20.000 радника, а међу тим компанијама истичу се НЦР, Бол Пекиџинг, Kока-кола, Мајкрософт, Оракл, ФИС, ИБМ и многе друге, наводи се у писму.

САД и Србија су 2018. године потписале Меморандум о разумевању о сарадњи у инфраструктурним пројектима и компанија Бехтел сада гради Моравски коридор, први аутопут спреман за увођење 5 Г технологије у Србији, што је пројекат вредан милијарду долара.

Да би се одржао овај економски успех, Србија је, заједно са Албанијом и Северном Македонијом ангажована у процесу регионалне економске интеграције под називом Отворени Балкан. Ово је изворна иницијатива те три земље са циљем ширења трговинског партнерства, зближавања људи и припреме за одговорности које носи пуно чланство у Европској унији које ове земље желе и заслужују, наводи се у писму. Важно је истаћи да ова динамика и принципи доказују заједничке тежње Србије и САД да се Балкан усидри у оквир целовите, слободне и мирољубиве Европе, наглашавају конгресмени.

Србија и САД деле дуготрајну историју савезника и партнера, наводи се и додаје да је 140. годишњица званичних дипломатских односа две земље прекретница која “нам омогућује да сагледамо прошлост али што је још важније треба да нас наведе да замислимо будућност у којој су Србија и САД пронашле начине да продубе везе”.

Kао што је рекао чувени српско-амерички изумитељ Никола Тесла, који повезује две земље својим доприносом човечанству: “Будућност ће рећи истину и проценити сваког на основу његовог рада и достигнућа”.

“Позивамо вашу Администрацију да радите са нашим пријатељима у Београду како би ова визија постала реалност”, закључује се у писму.

Писмо су потписали Kлаудија Тини, копредседавајућа Српског кокуса, чланица Спољнополитичког одбора Представничког дома, Емануел Kливер, копредседавајући Српског кокуса, Брајан Фицпатрик, члан Српског кокуса и члан Обвештајног комитета, Гас Билиракис, члан Српског кокуса, Дејвид Меклини, члан Српског кокуса, Ерик Сволвел, члан Обавештајног комитета, Дејвид Сисилин и Ден Мејсер, члан Спољнополитичког комитета, Бил Џонсон, члан Српског кокуса.

Међу потписницима су и Мајк Тарнер, члан Војног и Обавештајног комитета, Бред Венстрап, члан Обавештајног комитета, Френк Мрван, члан Српског кокуса, Грег Стојбе, члан Спољнополитичког комитета и Српског кокуса, Марк Визи, члан Војног комитета, Бред Шнајдер, члан Спољнополитичког комитета и Српског кокуса, као и Тед Лиеу, члан Спољнополитичког комитета.