НБС: ЕУ похвалила вођење економске политике у Србији

СрбијаРеално/БЕОГРАД/24.05.22. – Захваљујући адекватном вођењу економске политике, Србија је одржала макроекономску стабилност и у кризним временима и у 2021. остварила снажан привредни раст, вођен инвестицијама, извозом и потрошњом, оцењено је данас у Бриселу на редовном годишњем састанку земаља чланица Европске уније, Западног Балкана и Турске, као и Европске комисије (ЕK) и Европске централне банке (ЕЦБ).

На састанку Економског и финансијског дијалога, чији је циљ припрема Западног Балкана и Турске за приступање ЕУ, српску делегацију предводила је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, а у дијалогу је учествовао и Гојко Станивуковић, државни секретар у Министарству финансија, саопштено је из НБС.

Према оцени ЕK и ЕЦБ, изгледи привредног раста Србије остају повољни, при чему су, као и свуда у свету, присутни ризици да би он могао да буде нижи од пројектованог због негативних ефеката конфликта у Украјини.

Ове институције подсећају да се пре избијања конфликта у Украјини, у Србији очекивао привредни раст од близу 5,0 посто годишње, што је за око један процентни поен више него у периоду пре пандемије вируса корона.

Европска централна банка и Европска комисија оцениле су да је током пандемије НБС снажно подржала привредни раст у Србији коришћењем великог броја инструмената и мера.

Примећено је такође да је у условима глобално повећаних трошковних притисака, НБС од октобра 2021. конзистентно заоштравала монетарне услове – до априла повећањем просечне пондерисане каматне стопе на аукцијама репо продаје динарских хартија од вредности, а од априла и повећањем референтне каматне стопе.

Оцењено је и да је у Србији очувана стабилност девизног курса динара према евру, којој је НБС допринела интервенцијама на девизном тржишту у оба смера, а током 2021. претежно куповином девиза.

На састанку је констатовано да је финансијско здравље банака у Србији очувано и у условима кризе, на шта указују показатељи адекватности капитала и ликвидности знатно изнад регулаторних минимума, као и да ни након престанка примене појединих монетарних и фискалних подстицаја није погоршан квалитет активе банака.

Напротив, учешће проблематичних кредита у укупним кредитима наставило је да се смањује на ниво од 3,4 посто у марту ове године. Такође је истакнуто да је захваљујући мерама НБС за подстицање динарског кредитирања, пре свега привреде, настављен напредак у процесу динаризације. Оцењено је и да НБС адекватно и пажљиво прати све тржишне ризике по финансијску стабилност.

Уобичајена пракса је да у овом дијалогу Европска унија и Западни Балкан и Турска договоре смернице економске политике које кандидати за улазак у ЕУ треба да испуне у наредном периоду, напомиње се у саопштењу НБС.

Препоруке Народној банци Србије су наставак досадашњих активности – праћење фактора инфлације и реакција по потреби као и у претходном периоду, континуитет снажног регулаторног оквира у финансијском сектору и очувања квалитета активе банака, као и наставак подршке процесу динаризације промовисањем инструмената заштите од девизног ризика и дугорочних динарских извора финансирања.

Гувернер Јоргованка Табаковић захвалила се европским званичницима на оценама, које, када су у питању надлежности НБС, сматра реалним. У наставку састанка, она је говорила о резултатима које је Србија забележила током пандемије, о управљању краткорочним економским ризицима и основним правцима деловања на дуг рок.

У том контексту је навела неке од резултата који сведоче о успеху у борби с негативним ефектима пандемије: кумулативан реални раст БДП-а о 6,4 посто, раст девизних резерви за 23 процента, на рекордни ниво, повећање извоза робе и услуга за 22 одсто у односу на преткризну 2019., као и рекордан прилив страних директних инвестиција од око 7,5 посто БДП-а.

Табаковић је апострофирала здрав раст кредитне активности од око 10 процената, раст динаризације и кредита и депозита, као и спуштање проблематичних кредита на историјски најнижи ниво – испод 3,5 процената.

Поводом актуелних ризика, гувернер НБС је говорила о неопходности решавања инфлације на глобалном нивоу и обезбеђењу енергетске стабилности.

„Свесни смо тежине задатка у условима када је инфлација претежно вођена растом светских цена енергије и хране, али и потенцијалног негативног утицаја на привредни раст ако превише заоштримо монетарну политику. Због тога постепено пооштравамо монетарне услове, чиме се, уз очувану релативну стабилност девизног курса и подстицајне финансијске услове на домаћем тржишту, наставља подршка привредном расту и добром управљању кредитним ризиком”, рекла је гувернер Јоргованка Табаковић.

Kада је реч о политикама на дуг рок, она је поручила да се у Србији може очекивати наставак одговорне економске политике, уз неопходну синергију монетарне и фискалне политике, као и наставак стратешког рада на диверсификацији у свим областима економије.

„Други правац деловања јесте диверсификација – почев од тржишта и производа, преко извора финансирања инвестиција и области у које се инвестира, до извора снабдевања енергентима, чему кл?учно доприносе стратешке одлуке председника Вучића”, нагласила је Табаковић.

Говорећи о одрживом и инклузивном расту, истакла је да је пред свим учесницима дијалога богата реформска агенда и да ћемо, у мери у којој свакој земљи појединачно буде добро, створити основе за још већи заједнички просперитет.

„Макроекономска и финансијска стабилност јесте неопходна, али не и довољна за одржив и инклузиван раст. У Србији ћемо, уз наставак улагања у инфраструктуру и људски капитал, као и стално јачање институција и њихове ефикасности, спроводити и кључне реформске задатке, а Србија је своју агенду јасно дефинисала и у Програму економских реформи”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.