Нови хеликоптери повећаће мобилност српске војске

SrbijaRealno/BEOGARD/14.12. – Војсци Србије одавно су потребни нови хеликоптери, а са најављеном набавком тридесет хеликоптера, та потреба у великој мери биће задовољена. Нови хеликоптери омогућиће војсци већу мобилност и оспособицће их да у кратком року стигну на сваку тачку Србије, где се за то укаже потреба, по било каквим временским условима, пише Спутњик.

Набавку нових хеликоптера најавио је српски председник Александар Вучић током посете Нишавском округу где је присуствовао и приказу способности хеликоптерских јединица Ратног ваздухопловства и ПВО, као и 63. падобранске бригаде.

Вучицћ је рекао да ће Србија набавити укупно тридесет хеликоптера – 11 Ербасових хеликоптера Х145, четири Ми-35, три Ми-17, као и 11 или 12 половних Ми-35, сви руске производње, које ће наша земља купити од једне чланице ЕУ. Према Вучићевим речима, Србија ће тако постати „регионална хеликоптерска велесила“.

Малој професионалној војсци тешко је да испољи снагу у смислу присуства јединица, ватрене моћи, покретљивости и пребацивања снага у други реон“, објашњава генерал у пензији Митар Kовач и додаје да је са великим бројем транспортних и борбених хеликоптера то могуће.

“Знамо колика је професионална Војска Србије. Она са својим снагама и распрострањеношћу не може за кратко време да се нађе на свакој тачки Србије. На овај начин може се наћи и покретом специјалних снага, и непосредном подршком борбених хеликоптера. Та покретљивост и могућност реаговања у реалном времену повећавају ефикасност Војске Србије у целини, а посебно јединица за хитно и брзо реаговање“, сматра Kовач.

Војни аналитичар Александар Радић наглашава да ц́е са набавком тридесет хеликоптера српска војска имати могуц́ности да повец́а брзину маневра. Њему је, како каже, у том смислу интересантан Ми-17В5.

“То је класична, конзервативна транспортна машина. Било би лепо да их је више, да се формира једна класична ескадрила. За сада, поред пет комада које имамо најављена су још три. То ће бити осам комада, рецимо условно два одељења. Са тим хеликоптерима омогућава се да, рецимо, снаге за брзо реаговање пребаците у случају потребе на било коју тачку Србије. Ербасови Х145М имају опрему која обезбеђује подршку у инфилтрацији и каснијем извлачењу припадника специјалних снага и у сложеним метеоролошким условима, и по ноћи. То је опрема која омогућава, уз одговарајућу обуку, безбедно летење у условима који су, за до сада коришћену технику у нашем ваздухопловству, били незамисливи.“, истиче он.

Изабрана је техника, као што је било и раније у ЈНА, када су хеликоптери набављани из Француске и СССР-а.

“Сада се историја на неки начин понавља – на Западу, све те фирме које су постојале на подручју садашње ЕУ интегрисане су у Ербас, а Србија купује руске и Ербасове хеликоптере“, каже Радић.

Kуповина хеликоптера очекивана

Уз повећану мобилност, генерал Kовач истиче и повећање борбене моц́и ваздухопловства када даје ватрену подршку копненим снагама, али и повећане могућности за противоклопну борбу.

“Kуповина нових хеликоптера јесте нешто што је очекивано имајући у виду безбедносне изазове са којима се Србија може суочити, пре свега у смислу борбе против екстремних и терористичких група или покушаја и самовоље од стране јединица тзв. Kосовских снага безбедности у већ познатим проблемима везаним за KиМ, за административну линију и за север KиМ уопште“, каже Kовач.

Посматрајући ствари из угла војне доктрине, како закључује, набавка хеликоптера говори да Србија нема офанзивних намера ни против кога јер хеликоптери, било борбени, било транспортни јесу потреба одбрамбених капацитета Србије.

За Радића, реч је о набавци релевантне количине хеликоптера. Неважно је ради ли се о ескадрили од 12, 14, 18 или 20 хеликоптера. Бројеви су, додаје, флексибилни.

“Али то је ипак организацијска јединица на којој можете да базирате планирање обуке и дугорочно одржавање технике. Наравно, уз много воље и новца који мора да се утроши“, категоричан је Радић.

Од свих типова хеликоптера које Србија планира да набави, Радић издваја Ми-35 јер се, каже, ради о потпуно новој категорији наоружања у нашој војсци. У прошлости, за разлику од чланица Варшавског уговора и других савезница СССР-а, бивша Југославија имала је другачији концепт опремања борбеним хеликоптерима. За разлику од чланица Варшавског пакта, које су половином седамдесетих у своје арсенале почеле да уводе Ми-24, Југославија је инсистирала је на набавци већих количина лаких, наменских противоклопних хеликоптера Газела, француско-британске производње, наоружане руском ракетом произведеном у Југославији.

“Ти хеликоптери су још увек у наоружању, али Ми-35 је нешто друго. То је једна универзална платформа за пружање ватрене подршке снагама копнене војске и наравно да су ови ресурси потпуно нова способност какву војска Србије није имала и не може да се пореди и анализира у складу са досадашњим искуством“, истиче Радиц́ и додаје да је хеликоптерска флота српске војске морала бити обновљена.

“Kод нас постоји дуга традиција употребе хеликоптера. Још педесетих година се размишљало како би то могло бити добро средство маневра брдских бригада и кренуло се у екстремно амбициозан план почетком шездесетих, када је стотине хеликоптера набављено за кратко време. Мало се спустила лопта, кренуло се у систематичне набавке“, објашњава Радић.

У Нишу су шездесетих година формирана два хеликоптерска пука који су били наоружани совјетским хеликоптерима Ми-4, набављених 1960. и Ми-8, набављени 1968./69. Хеликоптери су сукцесивно набављани, па се поједини примерци Ми-8 и данас налазе у наоружању српске војске; али све има свој крај и било је потребно да се одскочи и да се спроведе модернизација, наводи Спутњик.