Ово се није догодило 40 година
СрбијаРеално/Москва/06.05.22. – У САД је кључна стопа подигнута на 0,7-1,0 одсто. Натерале су их рекордне цене које Американци нису видели од 1980-их. По џепу су посебно погођени бензин и струја. О томе да ли ће монетарне власти земље успети да обуздају инфлацију – у материјалу РИА Новости.
Систем федералних резерви САД (ФРС) подигао је стопу други пут заредом. И то одмах за 50 базних поена – први пут од маја 2000. године.
Обично је амерички регулатор веома опрезан, због чега је ово одељење често критиковано.
Али убрзана инфлација приморала је да се брзо смањи. У марту – 8,5 одсто, према америчком Министарству рада. У фебруару је било 7.9. Највише је поскупео бензин. Сходно томе, повећани су транспортни трошкови.
Цене брзе хране, омиљене Американцима, нагло су порасле. Не заостају ни струја и кирија.
Све се ради о војној операцији Русије у Украјини, правда председник Џо Бајден. Седамдесет одсто инфлације је због Путиновог повећања цена бензина“, уверава он.
У ствари, роба у САД расте од прошле године, истиче Тхе Валл Стреет Јоурнал. Ово је резултат „прекомерне федералне потрошње и лабаве монетарне политике“.
Фед је током 2021. говорио да је рекордна инфлација кратког века. Али у ствари, преспавали су тренутак када је било потребно предузети хитне мере. „Требало је да реагујемо раније“, признао је шеф одељења Џером Пауел.
Тромост монетарних власти претворила се у пораст незапослености: у априлу – више од шест одсто. Истовремено, у првом тромесечју БДП је пао за скоро један и по одсто на годишњем нивоу, према прелиминарним подацима Министарства трговине. “То је последица повећања увоза и спорог попуњавања залиха – повећан је трговински дефицит. Негативно су се одразила и ограничења у Kини због пандемије”, објашњава Владислав Антонов, финансијски аналитичар БитРивер-а.
У таквим условима кључна стопа је морала бити нагло подигнута.
Међутим, то је било очекивано, а тржиште је реаговало позитивно. Kао резултат трговања у среду, амерички берзански индекси су на позитивној територији. На пример, С&П је добио скоро три одсто. Поскупљење је урачунато у цену унапред, напомиње саговорник РИА Новости.
Долар је, напротив, ослабио за више од 0,65 одсто и према евру и према јапанском јену.
“Регулатор наставља да пооштрава монетарну политику, започету у марту. Џером Пауел је рекао да ће на наредним састанцима размотрити још једно повећање од 50 базних поена у једном кораку. Највероватније до два или три одсто. Онда ће направити паузу да проценимо утицај на инфлацију, потрошњу“, каже Михаил Kоган, шеф аналитичког истраживања на Високој школи за финансијски менаџмент. Неки аналитичари не искључују повећање од 75 поена. У руководству ФЕД-а постоји ватрени присталица овога: шеф Банке федералних резерви Сент Луиса Џејмс Булард. Позива да се стопа подигне на 3-3,25 одсто до краја године.
Међутим, то можда неће успети, упозорава Федор Сидоров, оснивач Школе за практично инвестирање. У америчкој економији се спрема криза. Поскупљују енергенти, производи агроиндустријског комплекса. Логистички и производни ланци поремећени током пандемије још се нису опоравили. “Да бисмо обуздали инфлацију, потребна нам је стопа од шест до седам одсто. Али Американци то не могу да приуште. Јавни дуг је превисок: већ 30,4 трилиона долара. Влади је све теже да плаћа камату страним повериоцима, “, истиче стручњак. Због тога ће цене наставити да расту, кажу аналитичари. Америчка економија ће прећи у стагфлацију – пораст инфлације и незапослености уз истовремени пад БДП-а, преноси Риа