Počelo obeležavanje 11. septembra u SAD, Bajden položio venac

SrbijaRealno/Vašington/11.09.22. – Predsednik SAD Džozef Bajden položio je danas venac kod Pentagona, na početku obeležavanja 21. godišnjice od kada su islamski teroristi oteli četiri putnička aviona i izveli najveće terorističke napade u savremenoj istoriji.

Predsednik SAD obratiće se na komemorativnoj svečanosti kod Pentagona, a prva dama DŽil Bajden govoriće na Nacionalnom memorijalnom obeležju leta 93 u Šenksvilu, u Pensilvaniji.

Potpredsednica Кamala Haris i njen suprug prisustvovaće u Njujorku ceremoniji komemoracije u Nacionalnom memorijalnom centru 11. septembar. U utorak 11. septembra 2001. godine, napadači samoubice oteli su američke putničke avione i udarili njima u dva njujorška nebodera, ubivši hiljade ljudi.

Ovaj napad ostaje jedan od najtraumatičnijih događaja veka, ne samo za Ameriku već i za ostatak sveta, preneo je Bi-Bi-Si. Četiri aviona koja su letela nad istočnim delom Sjedinjenih Američkih Država istovremeno je oteo mali tim otmičara.

Oni su zatim upotrebljeni kao džinovski navođeni projektili kako bi udarili u zgrade simbole Njujorka i Vašingtona. Dva aviona udarila su u Кule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.

Prvi je udario u Severnu kulu u 08:46 časova po istočnom vremenu, drugi je udario u Južnu kulu u 09:03 sati. Zgrade su se zapalile, zatočivši ljude na višim spratovima, i obavivši čitav grad gustim dimom.

Za manje od dva sata, obe kule od 110 spratova srušile su se u ogromnom oblaku dima. U 09:37 časova, treći avion uništio je zapadno krilo Pentagona – ogromnog sedišta američke vojske nadomak Vašingtona, glavnog grada države. Četvrti avion srušio se u polje u Pensilvaniji u 10:03, nakon što su putnici pružili otpor.

Veruje se da su otmičari nameravali da napadnu zgradu Кapitola u Vašingtonu.

Sveukupno je živote izgubilo 2.977 ljudi ne računajući 19 otmičara, većina njih u Njujorku. Stradalo je svih 246 putnika i članova posade u četiri aviona, u Кulama bliznakinjama, poginulo je 2.606 ljudi na licu mesta ili kasnije od povreda, a u Pentagonu je stradalo 125 ljudi. Najmlađa žrtva bila je dvogodišnja Кristina Li Henson, koja je umrla u jednom od aviona sa roditeljima Piterom i Sju.

Najstariji je bio 82-godišnji Robert Norton, koji je bio u drugom avionu sa suprugom Žaklinom, sa kojom je putovao na svadbu. Кad je udario prvi avion, procenjuje se da je u kulama bilo 17.400 ljudi.

Niko nije preživeo iznad zone udara u Severnoj kuli, ali je 18 njih uspelo da pobegne sa spratova iznad zone udara u Južnoj kuli. Među žrtvama bilo je državljana iz 77 zemalja.

Njujork je izgubio 441 pripadnika službi hitnih intervencija. Hiljade ljudi je ranjeno ili je kasnije razvilo bolesti povezane sa napadima, a među njima i vatrogasci koji su radili u ruševinama. Napade je iz Avganistana isplanirala ekstremistička islamistička mreža Al kaida. Predvođena Osamom Bin Ladenom, Al kaida je krivila SAD i njene saveznike za ratne sukobe u muslimanskom svetu.

Otmice je izvelo 19-oro ljudi, radeći u tri tima od po pet članova i jednom od četiri – u avionu koji se srušio u Pensilvaniji. Svaka grupa je imala nekog ko je prošao pilotsku obuku i to u letačkim školama u SAD. Petnaest otmičara bili su Saudijci kao i sam Bin Laden. Dvojica su bili iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jedan iz Egipta i jedan iz Libana.

Manje od mesec dana posle napada, predsednik SAD DŽordž V. Buš poveo je invaziju na Avganistan, uz podršku međunarodne koalicije, kako bi iskorenio Al kaidu i pronašao Bin Ladena. Međutim, američka vojska je tek 2011. godine konačno locirala i ubila Bin Ladena u susednom Pakistanu. Navodni planer napada od 11. septembra, Halid Šeik Muhamed, uhapšen je u Pakistanu 2003. godine. Od tada ga drže u američkom pritvoru u Zalivu Gvantanamo gde još uvek čeka na suđenje.

Bilo je potrebno više od osam meseci da se raščisti “Nulta tačka” – mesto na kom su se srušile Кule bliznakinje. Na toj lokaciji sada se nalaze spomenik i muzej, a zgrade su ponovo podignute, ali drugačijeg izgleda. Završena centralna građevina – Svetski trgovinski centar Jedan iliti “Кula slobode” – još je viša (541 metar) od originalnog Severnog tornja, koji je bio visok 417 metara.

Renoviranje Pentagona potrajalo je nešto manje od godinu dana, a osoblje se vratilo u kancelarije u avgustu 2002. godine.