Самит НАТО у Мадриду, на агенди нови стратешки концепт

СрбијаРеално/Мадрид/28.06.22. – У Мадриду данас почиње самит НАТО, на којем се очекује да једна од главних тема буде нови стратешки концепт који би дефинисао Русију као директну безбедносну опасност за Алијансу.

Kако наводи Ројтерс, самит, који се завршава 30. јуна, биће одржан у кљуцном тренутку за Алијансу после неуспеха у Авганистану и унутрашњих неслагања током ере бившег председника САД Доналда Трампа, који је претио да ће повући Вашингтон из НАТО. Генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг, уочи самита у Мадриду, изјавио је да ће НАТО повећати број војника у високој приправности са око 40.000 на више од 300.000.

Тај потез је део настојања НАТО да створи нову структуру снага у оквиру које ће националне трупе бити у различитим нивоима приправности, тако да Алијанса има више војника у високој приправности спремних да делују у кратком року у случају кризе. Генерални секретар НАТО је рекао да очекује да се на предстојецћем самиту НАТО у Мадриду усвојити “нови стратешкии концепт” који ће “јасно дефинисати Русију као најважњу и директну безбедносну опасност” Алијансе.

Столтенберг је оценио да је Русија “одустала од партнерства и дијалога” који је НАТО “годинама покушавао да успостави”, а да је “брутална инвазија на Украјину и отворено кршење међународног права и поптписаних споразума НАТО и Русије”, само један од примера таквог понашања Москве.

Он је додао да је потребно са Московом оставити “отворене линије комуникације” да би се спречили инциденти и казао да се у будућности нада “некој врсти заједничких напора у области контриоле наоружања” између Русије и НАТО.

Фебруарски напад Русије на Украјину изазвао је геополитичку промену, што је навело некада неутралне земље Финску и Шведску да поднесу захтев за улазак у НАТО, међутим, Турска тестира јединство алијансе, љута због подршке Хелсинкија и Стокхолма курдским екстремистима и ембаргу на оружје Анкари. Турска захтева да Шведска и Финска одобре захтеве за изручење особа које траже турске власти.

Лидери НАТО ће на самиту позвати турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да омогући Финској и Шведској, које ће бити присутне на самиту, да се придруже том војном савезу. Столтенберг је рекао да су се председник Турске Реџеп Тајип Ердоган, председник Финске Саули Нинисто и шведска премијерка Магдалена Андерсон договорили да се састану на маргинама самита.

“Напорно смо радили откако су Финска и Шведска поднеле захтев за чланство како бисмо осигурали да се што пре учлане у Алијансу”, казао је Столтенберг и додао да неће давати обећања, али да се активно ради на томе да се обезбеди напредак јер су пријаве Финске и Шведске за улазак у НАТО историјске.

Лидери НАТО се, такође, надају да ће бити постигнут договор о пружању веће војне помоћи Украјини, повећа заједничка потрошња за одбрану, учврсти решеност да се ухвате у коштац са кинеским војним успоном и ставе више војника у приправност за одбрану на Балтику. Шпанија, чији ће краљ Фелипе Шести бити домаћин вечере за лидере НАТО, такође, се залаже за већи фокус Алијансе на јужном крилу како би се позабавио миграцијама и милитантним групама у афричком региону Сахел.

Очекује се да ће лидери Аустралије, Новог Зеланда, Јапана и Јужне Kореје присуствовати делу самита, што је део шире америчке стратегије за снажније присуство Запада у Индо-пацифичком региону у циљу супротстављања Kини. Иако су се британски и амерички званичници изјаснили против захтева балтичких држава о распоређивању сталних мултинационалних снага у региону, на самиту ће вероватно бити постигнут компромис о обезвеђивању војника у високој приправности.

Немачка је већ саопштила да ће обезбедити већи број војника спремних за одбрану Литваније ако Русија покуша да заузме територију НАТО, очекује се да ће Британија учинити исто за Естонију, док Летонија тражи од Kанаде да им пошаљу додатни број војника.