Санкције Русији „отрезниле” Вашингтон
СрбијаРеално/Москва/11.06.22. – Вашингтон је преценио свој утицај на земље света како би увео санкције Русији, што би требало да „отрезни” америчко руководство, пише колумниста америчких конзервативаца Тед Kарпентер.
Kако напомиње аутор, владе широм света оклевају да „директно осуде” поступке Русије и још више подрже став НАТО-а о кризи у Украјини. “Још мање су жељни да подрже оштре санкције под окриљем Сједињених Држава. Са изузетком НАТО-а и америчких савезника расутих по Азији, не уживају никакву подршку за санкције. То је био случај у првом месецу сукоба и од тада се то још јасније манифестује“, истиче он.
Према његовим речима, гласање у Генералној скупштини УН о критици руске специјалне операције, када је 35 земаља изабрало да буде уздржано, показало се као „звоно за узбуну”. “Светска антируска коалиција под окриљем САД је од самог почетка деловала климаво и тромо. А временом се ситуација само погоршавала”, наглашава Kарпентер.
Дакле, афричке земље не виде неку посебну корист за себе у подршци Запада, а специфични економски интереси гурају и Црни континент ка неутралности. Делови Латинске Америке су такође одбили да воде економски рат против Русије, а Бразил и Мексико, два највећа политичка и економска играча у региону, највише замагљују америчку антируску стратегију, примећује он.
Сједињеним Државама то не слути на добро, према његовим речима, и чињеница да су Kина и Индија остале подаље од конфронтације Запада и Русије, које глатко одбијају да уведу економске санкције Москви. “Покушаји да одржи неутралност сметају Бајденској администрацији. Њен бес се већ прелио чак и на такве велике силе као што су Kина и Индија. Амерички званичници су појачали притисак, приморавајући своје владе да усвоје стратегију санкција Запада. Неке од изјава Вашингтона су звучале као директна претња“, истиче аутор.
Kако примећује Kарпентер, „недостатски“ напади Вашингтона на међународном нивоу нису много ефикасни. Тако су претње Бајденове администрације да ће Kини увести санкције због односа Пекинга са Москвом „уплашиле” један број источноазијских земаља, али оне уопште нису капитулирали пред захтевима Вашингтона. „Напротив, оштрина Сједињених Држава само је ојачала њихову одлучност да остану неутрални по питању руско-украјинског сукоба. Јужна Африка и друге земље глобалног југа такође су се жалиле на оштар притисак Сједињених Држава и одбијале да промене свој став. ,” пише.
Према речима аутора, с обзиром на дугачку листу западних упада у суверене земље, није изненађујуће што друге владе виде његову позицију као „уџбенички пример лицемерја који служи себи“. “Поред тога, амерички лидери су преценили свој утицај на земље ван геополитичке орбите Вашингтона: нису подржавали казнене мере против Русије. Вашингтон нема осећај свемоћи”, резимира Kарпентер.
После почетка руске војне специјалне операције у Украјини, Запад је појачао санкциони притисак на Москву. Брисел озбиљно размишља о одустајању од руске нафте и гаса. Kако је приметио председник Владимир Путин, политика обуздавања и слабљења Русије је дугорочна стратегија за непријатељске земље, а главни циљ САД и Европе је погоршање живота милиона људи.