Синиша Мали: Е-фискализација важан алат у борби против сиве економије

СрбијаРеално/БЕОГРАД/12.05.22. – Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да су резултати који се постижу од када је уведен нови систем е-фискализације одлични, и напоменуо да сада имамо важан алат у борби против сиве економије, јер је обезбеђена неупоредиво боља контрола и преглед.

„Више пута сам напомињао да морамо да се понашамо другачије, да разумемо да свако мора да узме фискални рачун. Погледајте ситуацију у свету, никада већа криза није била, а наша држава је и даље стабилна, помажемо, а и даље имамо новца. Напомињем да не заустављамо ниједну инвестицију, граде се ауто-путеви, све што треба. Морамо имати фер и транспарентан систем е-фискализације. Део сваког рачуна иде у буџет, а из те масе финансирамо помоћ и грађанима и привреди“, објаснио је Мали гостујући на Пинку.

Он је објаснио да не постоји потреба да се госту који захтева плаћање рачуна у угоститељском објекту постави питање да ли ће плаћање да изврши у кешу или картицом, зато што се, у складу са прописима о фискализацији, на фискалном рачуну као податак о начину плаћања уноси „готовина“.

„Раније је то питање било другачије регулисано, а то су многи користили за избегавање плаћања пореза. Уз е-фактуре, огромну реформу коју смо покренули од 1. маја, почели смо пословање да мењамо набоље. Систем е-фактура сада користе јавна предузећа и корисници јавних средстава, њих око 10.000, а то значи да нема више папирних фактура, сада се све обавља електронски, транспарентно, много је брже и јефтиније. Е-фискализација је простор где желимо да уведемо ред, а грађани имају на сваком рачуну QR код, па скенирањем телефоном могу да виде да ли је рачун валидан или не. Дакле, сви заједно треба да учестујемо у сузбијању сиве економије. Нови систем то обезбеђује – јефтиније је за привреду, брже је, ефикасније, боља је контрола Пореске управе. Хајде да учинимо тај мали корак, да систем што боље заживи, да изградимо лепшу и бољу Србију. Нећемо правити компромисе када је примена овог система у питању“, нагласио је он.

Напоменуо је да су економски резултати које Србија постиже одлични, јер без обзира на огромне потресе на светском нивоу, не стају инвестиције и не стаје развој наше земље.

„Трећу годину заредом траје економска криза, а ми смо у првом кварталу остварили раст од 4,3 одсто, а у другом кварталу очекујемо раст од 3,7 одсто. Погледајте најразвијеније земље које се суочавају и са рецесијом, несташицом новца, великим отпуштањима, несташицом хране. У Србији немате тај сценарио. Наш циљ је да у наредне четири године имамо просечну плату од 1.000 евра и просечну пензију од 500 евра, да наша земља буде умрежена ауто-путевима… То се све и дешава, не дајемо празна обећања, али сви треба да схватимо да раст и развој зависе од сваког појединца“, рекао је Мали. 

Подсетио је да такве најаве поново сметају онима који су критиковали и најаву да ће просечна плата 2019. године бити 500 евра, а који су занемели када је тај циљ остварен.

„Тада није било ни извините. Ако се сећате, у њихово време просечна плата је била 331 евро, а сада је 610 евра. Дакле, ми не обећавамо оно што не можемо да испунимо. Када погледате динамику раста просечних плата и пензија, апсолутно је могуће да остваримо тај циљ да до краја 2026. године просечна плата буде  1.000, а просечна пензија 500 евра. О томе је недавно причао и председник Александар Вучић. Тренутно разговарамо са ММФ-ом, имамо швајцарску формулу за пензионере коју желимо да унапредимо, како бисмо обезбедили  још бржи раст пензија, да та примања не заостају за просечним платама. Нама је увек један од приоритета животни стандард најстаријих“, истакао је Мали.

Он је рекао да је од почетка године држава исплатила велику помоћ, посебно за пензионере који су добили највећу једнократну помоћ од по 20.000 динара.

„Такође, помогли смо просветаре са 10.000 динара, исту толику помоћ добили су и здравствени радници, исплатили смо 100 евра младима. Дакле, животни стандард грађана је увек приоритет. Када причамо о стопама раста, дефициту, учешћу јавног дуга, све су то лепе информације, али на крају, грађане интересује колико више ће новца имати у свом џепу. Ту је и отварање погона „Кока-коле“ у Кучеву, које обезбеђује 60 нових радних места и то у доба највеће економске кризе. Када је свет у колапсу, у Србији се отварају фабрике и нова радна места. До 20. априла смо имали скоро 600 милиона страних директних инвестиција“, рекао је он.

Министар финансија је напоменуо да је и поред великих улагања државе, као и огромне помоћи и привреди и грађанима, удео јавног дуга тренутно 51,7 одсто, што је далеко од нивоа који прописује Мастрихт.

Најавио је да у понедељак, 16. маја почињу пријаве за још 100 евра помоћи за младе од 16 до 30 година, а који се нису пријавили у првом кругу.

„Они који су пријављени, не треба поново да се пријављују. Они који су у међувремену напунили 30 година, добиће помоћ зато што се из првог круга аутоматски пребацују у нови. Дакле, треба да се пријаве они који то до сада нису учинили, а који су, примера ради, напунили 16 година или су добили пребивалиште у Србији. Иначе, у првом кругу смо исплатили новац за укупно 1.059.425 младих. Ово је још једно обећање које испуњавамо“, навео је он, и додао да пријава траје до 31. маја, а да ће новац бити исплаћен у прва три дана јуна.

Мали је подсетио и на велику помоћ за пољопривреднике, јер су субвенције по хектару повећане са четири на осам хиљада динара, како би им сетва била олакшана.

„Србија је јединствена, рекао бих у свету, али да се задржимо у Европи, јер имамо довољне резерве брашна, пшенице, кукуруза, уља и свега осталог, чак и за годину или две дана. Веома пажљиво смо водили рачуна о томе, као и о свему осталом. Покушавамо да покријемо сваки аспект раста и развоја наше економије. Иначе, за прва три месеца ове године имамо 72 милијарде динара дефицит у буџету, што је много бољи резултат, пошто смо планирали дефицит од 82 милијарде, а исплатили смо огромну помоћ. Уз све то, вратили смо и 188 милијарди динара, односно милијарду и по евра старих дугова у првом кварталу“, навео је министар.

Како је објаснио, Србија не одустаје од реформи, које су важне за дугорочни развој наше земље.

„Реч је о реформама, попут е-фактура, е-фискализације, е-отпремница. То прави транспарентнији, бољи, атрактивнији привредни амбијент, долазе инвеститори и ми и даље растемо. Није лако, не можемо да кажемо да нема проблема. Има их, сукоб у Украјини не помаже, расту цене енергената, али бих напоменуо да цена струје за грађане у нашој земљи није порасла, цена за гас се није променила. Дакле, држава покушава да на себе поново преузме највећи терет, а гледаћемо и како да помогнемо и у будућности, како бисмо што више заштитили наше грађане“, закључио је Синиша Мали.