У Нацрту закона цензус остаје три одсто,олакшице за мањине

СрбијаРеално/БЕОГРАД/30.12 – Нацртом новог закона о избору народних посланика који би, према најавама председника скупштине Ивице Дачића, ускоро требало да се нађе пред посланицима, предлажу се решења која имају за циљ установљавање вишег степена демократичности, транспарентности и уређености поступка избора народних посланика.

Закон је, како се наводи у образложењу, задржао досадашња законска решења, да је Србија једна изборна јединица, да се мандати посланика додељују кандидатима према њиховом редоследу на листи, да је изборни цензус три одсто.

Остало је да од дана расписивања избора до дана гласање не може протећи мање од 45 нити више од 60 дана, да изборне листе могу поднети регистроване политичке странке, коалиције регистрованих политичких странака и групе грађана, као и да је за подношење изборне листе потребно 10.000 оверених изјава бирача.

Посебно је олакшан положај мањинских изборних листа, за чије проглашење је, према Нацрту закона, довољно 5.000 изјава, уместо 10.000, колико захтева тренутно важећи закон.

Закон доноси значајне новине у погледу организације и рада органа за спровођење избора, посебно у погледу транспарентности њиховог рада и ширег круга субјеката из политичког живота који учествују у њиховом раду, па и имају додатна овлашћења у погледу контроле правилности спровођења изборног поступка.

Нацртом закона се, такође, у законски текст преносе одређена решења која су до сада била садржана у упутствима које је РИК доносио ради спровођења низа ранијих изборних процеса, а која су се показала као примери добре праксе и који би, као такви, требало да постану законски правни стандарди.

То се, пре свега, односи на правила у вези са образовањем бирачких одбора, подношењем изборних листа и праву на посматрање рада органа за спровођење избора, која недостају у важећем закону.

По питању РИК-а, задржава се тренутно важеће решење, према којем Републичку изборну комисију чине председник, 16 чланова и њихови заменици, које Народна скупштина именује на предлог посланичких група у Народној скупштини.

Новина у односу на постојеће решење представља одредба да посланичке групе предлажу чланове и заменике чланова РИК-а сразмерно њиховој заступљености у укупном броју народних посланика који припадају посланичким групама, што представља решење које се у пракси и иначе примењује приликом образовања РИК-а.

Нацрт закона прописује да ниједна посланичка група не може да предложи више од половине чланова Рик-а у сталном саставу, те се, у сврху појашњења ове одредбе, уводи и правило за случај да нека посланичка група има више од половине од укупног броја народних посланика.

Битну новину представља и одредба о томе у којим случајевима се право предлагања чланова и заменика чланова РИК-а може признати и самосталном народном посланику или групи народних посланика који нису чланови ниједне посланичке групе, а све у циљу постизања што боље репрезентације свих политичких опција заступљених у Народној скупштини.

Нацртом закона се предвиђа и рок у којем новоизабрани сазив Народне скупштине треба да именује нов састав Републичке изборне комисије, а то је шест месеци од конституисања.

Чланом закона је предвиђено члан или заменик бирачког одбора који је именован на предлог опозиционе листе (изборна листа чији подносилац није парламентарна странка на дан када је одлука о распсивању избора ступила на снагу) има право да буде укључен у све активности бирачког одбора, а нарочито да учествује у примопредаји изборног материјала, разврставању и пребројавању гласачких листића, попуњавању записника о раду бирачког одбора и контроли записника о раду бирачког одбора приликом примопредаје изборног материјала.

Председник бирачког одбора дужан је да подстиче чланове и заменике чланова бирачког одбора који су именовани на предлог опозиционе изборне листе да посебно провере одређене изборне радње, као што су: контрола исправности гласачке кутије, разврставање гласачких листића на важеће и неважеће и пребројавање гласова које су добиле изборне листе.

Када се одређују повереници бирачког одбора за спровођење гласања ван бирачког места, најмање један повереник мора бити представник опозиционе изборне листе.

Ако за спровођење гласања у посебним ситуацијама Републичка изборна комисија прописује посебна правила за образовање бирачких одбора, тим посебним правилима мора бити предвиђено да се најмање трећина чланова бирачких одбора именује на предлог опозиционих изборних листа.

Предвиђено је нацртом закона и да се изборна листа подноси непосредно РИК-у, у писменом и електронском облику на прописаном обрасцу, а најкасније 20 дана пре дана гласања.