Ukrajina: Godinu dana sukoba, bez izgleda za skori kraj

SrbijaRealno/Moskva-Kijev/24.02.23. – Sukob u Ukrajini, najveći na tlu Evrope u ovom veku, počeo je tačno pre godinu dana 24. februara i jedino što se pouzdano zna u vezi s njim jeste da se ne nazire kraj ni kako će se završiti.

Predsednik Rusije Vladimir Putin, u posebnom obraćanju građanima Rusije, a koji su preneli svi svetski mediji, saopštio je tada da je doneo odluku o početku “specijalne vojne operacije”, jer su “okolnosti zahtevale da Rusija preduzme odlučnu i hitnu akciju” i da pomogne oblastima Donjeck (DNR) i Luganjsk (LNR) i da teži demilitarizaciji Ukrajine. Sa druge strane, zapadni mediji i političari to nazivaju “ruskom invazijom”, “agresijom Moskve” ili prosto – ratom u Ukrajini. Nedugo zatim, kako su preneli mediji, usledili su brojni vazdušni raketni udari na gradove širom Ukrajine, a invazija ruske vojske koja je krenula iz tri pravca.

Na istoku zamlje ruska vojska je napala ukrajinski lučki grad Marijupolj, na zapadu preko beloruske granice, krenula je na nuklearnu elektranu Černobilj i otpočela ofanzivu na Kijev, a na severoistoku Harkov. Odluku Moskve da pokrene vojnu akciju u Ukrajini, u roku od samo par sati od pokretanja osudili su gotovo svi zvaničnici zemalja EU, NATO Alijanse, Japan, Južna Koreja i istog dana najavili ekonomske sankcije Moskvi. Francuski predsednik Emanuel Makron, ocenio je napad “najgorim udarom na mir u Evropi”, a slične ocene su na društvenim mrežama izneli i nemački kancelar Olaf Šolc, tadašnji britanski premijer Boris Džonson, predsednik SAD-a Džozef Bajden, ali i drugi visoki zvaničnici EU i NATO-a. Istog dana, predstavnici EU su dogovorili prve ekonomske sankcije Rusiji.

Zvaničnici vodećih nezapadnih svetskih ekonomija, poput Brazila, Indije, Kine i Južnoafričke unije, tokom proteklih godinu dana su pozivale na deeskalaciju i rešavanje sukoba mirnim putem, ali nisu eksplicitno osudile Rusiju niti kritikovali ruske zvaničnike. Belorsija je jedina država koja je otvoreno podržala Rusiju, a ruska vojska je sa teritorije Belorusije pokrenula i napad na Kijev i zapadnu Ukrajinu. Tokom protekle godine najžešće borbe su se vodile u okolini gradova Marijupolja, Severodonjecka, Lisičanjska, Bahmuta. Bitke u Marijupolju, privukle su posebnu pažnju medija, a opsada ovog grada je trajala praktično od prvog dana rata pa sve do 20. maja, i predaje ostataka ukrajinskih trupa, koje su danima bile opkoljene u železari Azovstal. U prvim nedeljam rata, tokom marta meseca, prema procenama francuskog Monda, Rusija je uspela da zauzme oko 25 odsto ukrajinske teritorije, a njene trupe su dospele čak i nadomak ukrajinske prestonice Kijeva.

Godinu dana nakon početka rata, Rusija kontroliše mnogo manje teritorije, ukupno oko 15 odsto. Nakon, referenduma organizovanih u samoproglašenim DNR i LNR kao i delovima ukrajinskih oblasti Herson, Zaporožje koje su pod kontrolom Moskve, Kremlj je te teritorije znanično proglasio suverenim delovima Rusije. Posle neuspelog napada na Kijev, ruska vojska se povukla sa zapada i severa zemlje, i fokusirala se na akcije u okviru Donbasa. Ukrajina je tokom ofanzive koja je trajala od avgusta do novembra uspela da povrati veći deo severoistočne Harkovske oblasti, ali i delove Donjecke i Luganjske oblasti, kao i grad Herson iz koga su se ruske snage povukle početkom novembra.

Trenutni fokus borbenih operacija ruske i ukrajinske vojske je u okolini grada Bahmuta. Prema podacima koje je objavio Visoki komesarijat Organizacije ujedinjenih nacija za ljudska prava (ONHCR) tokom godinu dana sukoba, na obe strane poginulo je najmanje 8.006 civila, a ranjeno je više od 13.287. Ista organizacija navodi i da je zbog rata raseljeno 14 miliona, a da je potrebno obezbediti humanitarnu pomoć za skoro 18 miliona ljudi. Prema navodima UNHCR-a oko 7,7 miliona izbeglica iz Ukrajine, koja broji 44 miliona stanovnika raseljeno je u zemlje širom Evrope, a situaciju su opisali kao “najbrže prisilne pokrete populacije još od Drugog svetskog rata”. Kako su saopštili, izbeglice su najviše bežale u Rusiju, Poljsku, Nemačku i Češku. Kada su u pitanju gubici oružanih snaga, broj poginulih i ranjenih, kako ukrajinskih, tako i ruskih vojnika varira od izvora do izvora. Rusija je do sada samo dva puta izašla sa zvaničnim podacima o nastradalim vojnicima u “specijalnoj vojnoj operaciji” – prvi put, 25. marta kada je saopšteno da je poginuo 1.351 ruski vojnik, a da je 3.825 ranjeno, drugi put, 21. septembra podatke o poginulima saopštio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, koji je naveo da je u operacijama do tada nastradalo 5.937 vojnika. Prema podacima koje je objavilo Ministarstvo odbrane Velike Britanije, ruska vojska je u Ukrajini do sada izgubila od 40-60.000 ljudi, dok je zamenica američkog državnog sekretara za politička pitanja Viktorija Nuland, ranije ovog meseca navela da je u Ukrajini više od 200.000 vojnika ubijeno i ranjeno, preneo je Biznis Insajder.

I kada su u pitanju gubici ukrajinske vojske podaci variraju. Norveški ministar odbrane naveo je 21. januara da je u sukobima sa ruskom vojskom popginulo ili ranjeno više od 120.000 Ukrajinaca, a tu brojku je ponovio i Britanski Telegraf 7. februara, pozivajući se na procene iz neimenovanog izvora. Ni ukrajinski zvaničnici, poput ruskih, nisu često otkrivali podatke o žrtvama. Bivši savetnik ukrajinskog predsednika, Oleksej Arestovič je juna prošle godine izneo podatak da je u sukobima do tada poginulo 10.000, a ranjeno oko 30.000 ukrajinskih vojnika. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je u novembru, na Tviteru, video u kome je saopštila da se procenjuje da je do tada stradalo oko 100.000 Ukrajinaca, ali je kasnije nakon kritika uklonila video sa te društvene mreže.

Posle referenduma, organizovanih od 23-27 septembra, u samoproglašenim DNR i LNR kao i delovima ukrajinskih oblasti Herson, Zaporožje, koje su pod kontrolom Moskve, Kremlj je te teritorije zvanično proglasio suverenim delovima Rusije. Nakon napada na Krimski most 8. oktobra, Moskva je pokrenula seriju vazdušnih napada na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, koja je i kasnije u više navrata bila na meti ruskih bespilotnih letelica i krstarećih raketa. Kako navodi Kijevska škola ekonomije na svom portalu, procenjena šteta naneta ukrajinskoj infrastrukturi je veća od 137,8 milijardi dolara. U prvih 10 meseci rata oštećeno je više od 149.300 stambenih zgrada, više od 3.000 objekata obrazovnih ustanova, kao i oko 150 mostova na ključnim ukrajinskim saobraćajnicama, navodi Ministarstvo za društveni razvoj Ukrajine. Kako prenosi Dojče vele, nijednoj zemlji na svetu trenutno nije uvedeno toliko sankcija kao Rusiji: pre početka rata bilo ih je uvedeno 2.500 kaznenih mera, a do danas je njihov broj porastao na više od 11.000.

Uvele su ih, između ostalih, Evropska unija, članice grupe G7, Australija i Švajcarska i one su usmerene protiv pojedinaca, pojedinih privrednih grana ili čitave zemlje. Najteže je pogođen ruski energetski sektor, ali kako navodi Dojče vele, “trpi” i turistički, avio, sektor putničkih vozila, ali i luksuzne robe. Umesto pet miliona turista, koliko ih je bilo u godini pre korone, prošle godine je, prema zvaničnim podacima Turističkog saveza Rusije, tu zemlju posetilo samo 200.000 stranaca. Na dugačkom spisku sankcija nalaze se i oružje, ali i visoka tehnologija, poput mikročipova, oprema za vazdušni i svemirski saobraćaj, tehnologija i oprema za eksploataciju nafte. Ruska centralna banka i većina poslovnih i komercijalnih banaka odsečene su od međunarodnih tokova novca, jer je Rusija odlukom zapadnih zemalja isključena iz globalnog sistema plaćanja SWIFT.

Sankcije uvedene Ruskoj Federaciji kao i prekid lanaca snabdevanja izazvan ratom, indirektno su uticale i na globalnu ekonomiju i izazvale energetsku krizu kao i krizu na globalnom tržištu hrane. Rusija je na početku rata blokirala ukrajinske crnomorske luke i na taj način, prekinula izvoz žita iz Ukrajine, koja je uz Rusiju najveći izvoznik te namirnice. Crnomorskom inicijativom za izvoz žita, jednom od retkih dogovora Ukrajine i Rusije od početka rata, potpisanom u Istanbulu, 27. jula i obnovljenom 17. novembra u istom gradu, dogovoren je izvoz žitarica iz Ukrajine, koji je donekle ublažio globalnu krizu na tržištu hrane. Od prvog dana rata pa do danas, Zapadne zamlje, pre svega zemlje EU i SAD poslale su u Ukrajinu više desetine milijardi dolara vredne pomoći, a samo je Vašington do sada poslao, prema navodima Pentagona, više od 29,3 milijardi dolara vojne pomoći. U fokusu medija tokom proteklih godinu dana, najviše pažnje su dobile isporuke nemačkih tenkova “Leopard 2” i američkih “M1 Abrams” tenkova, ali i američkih višecevnih bacača raketa “Himars”.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, u više navrata, a poslednji put, tokom posete Velikoj Britanij tražio je i isporuku borbenih aviona, ali su zapadni zvaničnici do sada odbijali da letelice uvrste u pakete pomoći. London je u međuvremenu, naveo da će omogućiti ukrajinskim pilotima obuku na borbenim avionima “Tajfun”, ali kako je britanski ministar odbrane Ben Volas rekao za BBC, Velika Britanija ne planira da avione šalje u Ukrajinu dok god rat u toj zemlji bude trajao. Kako je Rojters ranije preneo, SAD i Francuska nisu isključile mogućnost isporuke aviona, iako su zvaničnici tih zemalja negirali da trenutno postoje takvi planovi, dok je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus takvu mogućnost potpuno islključio. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, u zvaničnom obraćanju medijima upozorio je, nakon najave o slanju tenkova “Leopard 2” da će dodatno slanje zapadnog oružja Kijevu dovesti do “ozbiljne eskalacije” i do direktog mešanja “kolektivnog Zapada u sukob“. S druge strane, prema navodima Kijeva, Rusija je tokom napada na ukrajinsku infrastrukturu koristila dronove-kamikaze iranskog porekla “Šahed 136”. U saopštenju Teherana, Iran je priznao da je Moskvi isporučio dronove, ali je navedeno da je to urađeno pre rata u Ukrajini. Prema procenama BBC-a, i Ukrajina i Rusija imaju velikih problema kako bi obezbedile dovoljnu količinu municije, posebno artiljerijskih granata, za koje kažu da je posebno teško nadomestiti. Naime, kako navode Ukrajina u toku dana iskoristi više od 50.000 artiljeriskih granata, dok Rusija prema procenama upotrebi od 20-30.000.

Ističu da ni ruska, a ni zapadna industrija nisu spremne da odgovore tim potrebama i da se zalihe municije “tope”. Iz tog raloga, dodaju, Rusija pokušava da potrebnu količinu artiljerijske municije obezbedi iz vojnih zaliha Severne Koreje i Kine. U svom poslednjem obraćanju, uoči godičnjice rata u Ukrajini, Putin je rekao, da Rusija čvrsto brani ne samo svoje interese, već i svoju poziciju da u savremenom svetu nema podele na “civilizovane” i ostale zemlje. Ocenio je i da je Zapad spreman da upotrebi bilo koja sredstva za borbu protiv Rusije, uključujući, kako je naveo,”teroriste i neonaciste”, sve dok služe njegovim ciljevima. Naveo je i da je da Rusija ne ratuje sa narodom Ukrajine i da je narod Ukrajine talac kijevskog režima i Zapada, koji je, prema rečima predsednika Rusije, “faktički okupirao tu zemlju”. Nasuprot njemu, Bajden je tokom svoje iznenadne posete Kijevu 20. februara je rekao da godinu dana nakon ruskog napada na Ukrajinu “Putinov osvajački rat propada”. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Zelenskim predsednik SAD-a je ocenio da je “Putin je mislio da je Ukrajina slaba, a da je Zapad podeljen”, ali da je “sada shvatio da je pogrešio”. Urađene su brojne analize o ratnim dešavanjima, a jedino oko čega se stručnjaci slažu jeste da sukobljene strane imaju dijametralno različite stavove o samom sukobu, kao i da nijedna ne odustaje od svojih zahteva za okončanje sukoba.