Захваљујући раднику Ивану Ђукановићу, топле учионице новобеоградске школе

СрбијаРеално /БЕОГРАД/ 13.12 – Вредним радом екипа „Београдских електрана” данас је ђацима ОШ „Ратко Митровић” у Новом Београду омогућен боравак у топлим учионицама и настава која се одржава неометано. Иван Ђукановић, радник машинске екипе за хитне интервенције, јуче је заједно са колегама из грађевинског сектора имао задатак да замени око 60 метара цеви које су неопходне за грејање новобеоградске основне школе. Овај посао морао је да буде завршен током викенда када школа не ради.

Наиме, киша, снег, високе и ниске температуре никада нису препреке које екипе за хитне интервенције „Београдских електрана” могу да зауставе на терену. Рад у свим екстремним условима се подразумева. Тако и снег који је јуче оковао главни град није спречио екипе да без престанка раде како би у домовима Београђана било топло.

“Јуче је било посебно тешко за рад – снег ниједног тренутка није престао да пада. Колеге из грађевинског сектора су неколико сати откопавале терен и тада смо приступили послу. Било је јако напорно, снег пада, блато и вода до колена. После више од 30 година рада у оваквим условима навикао сам се на све. Док се посао не заврши нема стајања”, истакао је Ђукановић.

Како је он истакао, да би једна топловодна цев била замењена, потребно је доста времена. Цев мора да буде празна, да се испусти вода из ње, да једна екипа откопа терен, да се исече цев, положи друга, да се завари, провери и поново терен врати у првобитно стање.

Ђукановић објашњава да је за тај посао потребно радити некада и више од 12 сати. Неретко се дешава да цев процури на још неком место, па се посао понавља.

“Уф, колико пута ми се десило да у смени од 12 сати не стигнем да завршим посао. Треба да дође колега да ме замени и ја му кажем да иде на другу локацију јер не идем одавде док не завршим. Шеф се љути, каже ми, смена ти је завршена, иди кући. Али, ја не одустајем док не завршим започето, не склањам се, ни овај багер не може да ме помери. Из оне рупе гледам станаре који све прате кроз прозор и очекују грејање, а ја не могу да их разочарам. Већина види колико се мучимо, па нас и не пожурују, имају разумевања”, прича Ђукановић који за две године одлази у заслужену пензију.

Овај радник је и данас на терену, одрађује још једну дванаесточасовну смену. И није му тешко, каже, за то прима плату, храни породицу и све док га здравље буде служило, он ће поправљати топловодне цеви да би некој баки, неком детету, особи са инвалидитетом и осталим суграђанима било топло у домовима.