НБС повећала пројекцију раста БДП-а на седам одсто

SrbijaRealno /BEOGRAD/ 17.11 – Народна банка Србије је, имајући у виду повољнија кретања у сва три тромесечја, повећала пројекцију раста БДП-а Србије за ову годину са 6,5 одсто на распон до седам одсто, изјавила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Табаковићева је у НБС, на представљању новембарског извештаја о инфлацији, рекла да “то значи да ће, кумулативно посматрано, у две пандемијске године Србија остварити један од најбољих резултата у Европи по питању привредног раста”.

Истакла је да се економија Србије од половине прошле године налази на путањи снажног и одрживог раста, као и да је БДП Србије престигао преткризни ниво још у првом тромесечју и да се тренутно налази изнад тог нивоа за више од три одсто.

Табаковићева је казала да су светску економију обележили нови изазови, који се у највећој мери огледају у ескалирању глобалне енергетске кризе и продуженом трајању прекида у светским ланцима снабдевања.

“Времена јесу кризна када је инфлација у питању и јесте нека врста буре, али није у питању ураган”, рекла је Табаковићева и истакла да је наша землља много спремније дочекала ову кризу него раније.

Каже да је заједничко свим пројекцијама да је очекивани ниво на коме ће инфлација достићи врхунац и након тога кренути да се смањује, као и да је на то у највећој мери утицао наставак раста цена енергената на светском тржишту.

“Свакако нафте, али овог пута и раст цена природног гаса и електричне енергије, које су се нашле на рекордно високим нивоима”, навела је Табаковићева.

Народна банка Србије очекује, према новој пројекцији, да ће се међугодишња инфлација привремено кретати изнад горње границе циља до половине наредне године, када ће се прво вратити у те границе – око три одсто, а затим и у доњи део циљаног распона до краја године, где ће се задржати и у 2023, каже гувернерка НБС Јоргованка Табаковић.

Гувернерка каже да су се поменути глобални фактори одразили и на инфлацију у Србији, при чему се она од априла до јула кретала око централне вредности циља, да би од августа уследио њен раст, тако да је у октобру износила 6,6 одсто међугодишње.

Објаснила је да је пораст инфлације у другој половини ове године био је очекиван и најављиван у августовској пројекцији инфлације, али да је, ипак, сезонски неуобичајен раст цена непрерађене хране, због високих температура и суше, као и неочекиван даљи раст светске цене нафте, утицао на то да се инфлација нађе на вишем нивоу у односу на августовску централну пројекцију.

НБС је предузела кораке ка смањењу степена експанзивности монетарне политике како би ограничила раст инфлационих очекивања у наредном периоду и преливање на цене осталих производа и услуга.

Како је рекла, повољна средњорочна путања привредног раста допринеће наставку раста животног стандарда наших грађана и приближавању нивоа доходака у нашој земљи нивоу доходака у земљама ЕУ.

Тренутно највећи изазов из међународног окружења представљају повећани трошковни притисци који потичу са светског тржишта енергената, пољопривредних производа и прерадене хране, навела је гувернер НБС.

Прилив страних директних инвестиција (СДИ) у Србију достигао је ове године 3,18 милијарди евра до прве декаде новембра, изјавила је Табаковићева, наводећи да централна банка процењује да ће до краја године вредност СДИ износити око 3,4 милијарде евра.

“Очекујемо да ће учешће текућег дефицита у БДП-у ове године износити око четири одсто, а у средњем року од четири до пет одсто, уз и даље пуну покривеност нето приливима страних директних инвестиција. Наглашавамо да смо пројекцију прилива СДИ за ову годину повећали на око 3,4 милијарде евра”, изјавила је.

Каже да је прилив СДИ до сада надмашио целокупан прошлогодишњи прилив и да већ сада износи више од три милијарде евра од почетка године, као и да је подједнако важно и то да је више од 60 одсто ових инвестиција усмерено у разменљиве секторе.

То доприноси расту извозних капацитета домаће привреде и због чега, између осталог, пројектујемо и двоцифрени раст извоза робе и услуга у наредним годинама, истакла је гувернерка.

Када је у питању фискални биланс, наводи да је пројектовани дефицит од 4,9 одсто БДП-а ове године повољнији од првобитно очекиваног, као резултат бржег привредног раста и позитивних кретања на тржишту рада.

“У наредној години очекујемо његово даље смањење на три одсто, а у средњем року прелазак у суфицит и поред тога што ће знатан износ средстава и даље бити усмерен у инфраструктурне пројекте. На овај начин биће обезбеђена одржива опадајућа путања јавног дуга од наредне године и његово одржавање на нивоу испод критеријума из Мастрихта. Процена Министарства финансија је да ће крајем ове године јавни дуг износити око 58 одсто БДП-а”, рекла је Табаковићева.