Vučević: Srpski narod pamti svoje žrtve – ubice imaju svoje ime

SrbijaRealno/Bratunac/06.07.24. – Premijer Srbije Miloš Vučević, poručio je danas na obeležavanju 32 godine od stradanja Srba u srednjem Podrinju i Birču.

Da je poštovanje međunarodnog prava osnov napretka čitavog Balkana, ali da će srpski narod pamtiti svoje žrtve i da se neće libiti da njihove ubice nazove pravim imenom. Vučević je naveo da danas svedočimo stradanju nevinih žrtava i da im odajemo poštu, podsećajući da su Vlada Srbije i Republike Srpske usvojile deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda koja, između ostalog, naglašava da je važno da ujedinjeni obeležavamo sećanje na žrtve iz ratova 90. godina prošlog veka.

“I to je veliko delo predsednika Aleksandra Vučića koje je naišlo na podršku rukovodstva Republike Srpske da se okupljamo i pre svega da pamtimo, da glasno izgovorimo, da se sećamo naših nevinih žrtava i da sve nevine žrtve poštujemo i to je početak naše duhovne obnove”, rekao je Vučević. On je naveo da je izgradnja trajne kulture sećanja veliki ispit za ovo pokoljenje jer ona je važan činilac u formiranju kolektivnog identiteta i istorijskog pamćenja.

“Pored svih udara i pritisaka mi smo i dalje ovde svoji na svome, sećajući se tragičnih momenata iz ne tako daleke istorije. I sa ovog mesta poručujemo da je poštovanje međunarodnog prava osnov napretka čitavog Balkana, ali i da će srpski narod pamtiti svoje žrtve i da se neće libiti da njihove ubice nazove pravim imenom”, rekao je Vučević. On je naveo da pamćenje i identitet koji se neguje na ovakvim događajima treba da doprinese našoj veri u spasenje i vaskrsenje, u preporod, kao i za jednakost za koju se srpski narod vekovima bori.

“Ovo mesto je, draga braćo i sestre, nebeska i duhovna njiva sa koje treba da žanjemo najlepše plodove ljubavi i vere prema svome rodu. Da se sećemo i da pamtimo. Da se identifikujemo i prepoznamo ko smo i šta smo. I da smo stradali samo jer smo Srbi, pravoslavne vere. Da napredujemo i jačamo, da se ujedinimo i saberemo, ali ne da bismo mrzeli jer svi ljudi su jednaki u jednome Bogu, već da bismo pamtili i znali. Neka je večna slava poginulim civilima i vojnicima u otadžbinskom odbrambenom ratu”, poručio je Vučević.

Vučević je tokom govora podsetio da je srpski narod tokom dva svetska rata kao i tokom ratova devedesetih na prostoru današnje Republike Srpske pretrpeo velike žrtve što, kako je naglasio, potvrđuje da se radi o kontinuiranoj genocidnoj politici sa jasnim ciljem – uništavanja srpskog naroda na tim prostorima. “Tu opsednutost srpskim faktorom, rušilačkim i remetilačkim pokušavali su da ‘izleče’ istrebljenjem čitavog naroda. Po nekima u najmanju ruku nedobronamernim ljudima Drina je civilizacijska granica istoka i zapada. A po njima Srbi nema šta da traže na zapadnoj hemisferi”, rekao je Vučević. Dodao je da je komandant logora Jasenovac Maks Luburić imao istu logiku, a da su ga njegovi sledbenici prozvali general Drinjanin, jer se kleo da će od Srba očistiti prostor do reke Drine.

“I tako su nas tokom Prvog i Drugog svetskog rata klale raznorazne kame i handžar divizije”, rekao je Vučević. Vučević je naglasio i da su Srbi na prostoru Republike Srpske prisutni od pamtiveka i da su preživeli vekove osmanskog tlačenja, nasilne islamizacije prekrpštavanje, bune i ratove, ali da svi ti izazovi nisu uspeli da slome životnu snagu srskog naroda. “Kolonizacija koju je vodila Austrougarska bila je uvod u teška vremena koja su čekala Srbe na ovom prostoru. Došao je i veliki rat progoni ubistva, mobilizacija i organizovan je prvi koncentracioni logor za civilno stanovništvo u Evropi”, rekao je Vučević. On je naglasio da su ti logori bili napravljeni za decu, žene i civile, i upitao da li je to išta drugo nego genocid.

“Za Srbe je prestao da važi zakon, a veliki i silni nisu bili spremni da priznaju srpskiu žrtvu”, naglasio je premijer Vlade Srbije. On je dodao da su tokom Drugog svetskog rata nacistička Nemačka i vojnici Vermahta počinili zločine koji nisu ni do danas dobili svoju civilizacijsku osudu, zatvorske kazne niti odgovarajuće rezolucije. “A nema srpske kuće koja nije zavijena u crno tokom Drugog svetskog rata”, rekao je Vučević. Istakao je da su Srbi na tom području početkom devedesetih bili uvereni da su u dva svetska rata pobedili politiku mržnje prema njima, ali da su se u isto vreme nastavljači te politike ponovo spremali za rat. “Zato nas ne čudi podatak da su Srbi najviše stradali u prvim godinama rata. Težak taktički položaj Podrinja je u početku uticao da ono postane jedno od najtežih ratišta u celoj Republici Srpskoj.

Ali troipogodišnja odbrana svedoči o rešenosti ljudi ovog kraja da brane svoju slobodu čast i veru”, istakao je Vučević. Premijer Vlade Srbije je posebno izdvojio zločin koji je počinjen na pravoslavni Božić 7. januara 1993. godine, kada je, kako je rekao, počela bošnjačko-muslimanska ofanziva iz Srebrenice ka Bratuncu i reci Drini. “U selu Kravice zločinci su izvršili masakr baš na Božić, ubijali su civile baš ispred crkve na Božić. Kome je mogao biti kriv Vladimir Gajić star samo četiri godine, ili Novica Bogićević star četrnaest godina”, upitao je Vučević.

Predlog: https://srbijarealno.rs/nije-slucajno-izabrano-da-na-vidovdan-milosevic-bude-izrucen-hagu/