Брајушковић одговорио младима у вези вакцине, будите храбри и заврните рукав
Србија Реално/БЕОГРАД/7.12 – Проф. др Горан Брајушковић са Биолошког факултета Универзитета у Београду одговорио је на 5 најчешћих питања младих у вези са имунизацијом и поновио да сматра да је вакцинација потребна.
Како је могуће да је вакцина пронађена тако брзо, када знамо да су се друге вакцине израђивале и тестирале годинама, прво је питање.
“Заблуда је да је израђивање ових вакцина трајало кратко. Стратегије су се развијале годинама. Кинеска вакцина је конструисана на стандардни начин, као и многе вакцине пре, а стратегија овладавања РНК вакцина је кренула још пре 30 година. Многе гране науке су напредовале и до неких чињеница долазимо за пар дана, за шта нам је двадесетак година пре била потребна и читава деценија. Наука не стоји у месту и сва достигнућа су уграђена у “изградњу” ових вакцина”, објаснио је Брајушковић.
Упркос примљеним вакцинама људи се поново разбољевају, па чак и са тежим симптомима, зашто ако је делотворна?
” Погрешно је мишљење да након вакцинације људи који се разболе од ковида имају теже клиничке слике. Управо супротно, вакцине штите од тежих клиничких слика и смртног исхода. Ниједна вакцина не штити 100 одсто од заражавања овим вирусом, мада су млађи више заштићени него старији”, казао је доктор.
Зашто се прима више доза вакцине, треће је питање које млади највише постављају.
“Многе вакцине се примају у више доза јер се тако постиже ефикаснија заштита. Неке вакцине морамо да примамо на сваких 5 година као што је вакцина против хепатитиса Б или на сваких 10 као што је против тетануса или сваке сезону, као вакцину против грипа. Неке вакцине је довољно примити само једном у животу, а неке не”, указао је.
Колико детаљан преглед пре примања вакцине треба да буде, који све параметри би требало да буду проверени?
“За вакцине против ковида нису потребни никакви сложени прегледи. Битно је да се ова вакцина не прима док неко има неку акутну инфекцију или прима антибиотик. Код старијих са малигним болестима, вакцину треба примити између две дозе терапије. Једина контраидикација, односно једине особе које не смеју да приме вакцину су они који су алергични на неки од састојака вакцине, а то је екстремно редак случај. У Србији тешка алергијска реакција није забележена на 7 милиона примљених доза”, истакао је Брајушковић.
Пето је питање – Која антитела су боља/кориснија, вештачка (створена вакцином) или природна (створена после прележаног ковида)?
“Обе врсте антитела су добре, али сада је јасно да природна нису довољна као заштита за поновно разбољевање. Вештачка су исто добра јер код млађих могу чак и да спрече инфекцију, а код оних који се разболе помажу да се болест лакше савлада”, закључио је доктор.
За крај разговора за Информер Брајушковић је поручио:
“Будите храбри и заврните рукав”.