Маске које су патентирали наши научници не штите само од вируса, већ и прате здравствено стање

СрбијаРеално/БЕОГРАД/19.12 – Професор са Факултета Техничких наука у Новом Саду, Горан Стојановић,са својим тимом је изумео маску за заштиту од короне, у коју су уграђени сензори помоћу којих ће, у будућности, корисник сам моћи да прати параметре битне за своје здравствено стање.

Пројекат професора Стојановића и његовог тима „Странтекс“ (STRENTEX), представља иновативно решење у примени електронике на текстилу. На овај начин, заштитне маске које су произвели, нуде низ могућности важних за дијагностику здравља човека.

„По први пут у свету смо успели да на маскама које користимо за заштиту од ширења вируса извеземо сензоре који онда могу да детектују из нашег даха, на пример капацитет наших плућа, или могу да детектују температуру из даха и тела, или да детектују постојање различитих бактерија које иначе детектујемо из даха, као што је на пример хелико бактерија“, објаснио је Стојановић.

До сада су објавили више до 50 радова у светским часописима, а иза себе имају и три призната патента. Ипак, за овакав мултудисциплинарни пројекат, најзначајније су савремене машине које се налазе у њиховој лобараторији, али је пресудно знање и искуство стручњака из различитих области.

„То су углавном електроника, електротехника, али имамо и људе који имају специјалност из области физике, хемије, материјала и текстила. И заједно када се удружимо, онда је то добитна комбинација да можемо да правимо помаке у овој области, и да можемо да будемо компетитивни са водећим светским центрима у овој области“, додаје професор Стојановић.

Идеје имплементације и сензора, није овде завршена. У њиховој лабораторији постоји и низ других патената који почивају на сличном принципу. Ту је и знојница која се ставља испод гардеробе. Такође, сензори се налазе у концу за зубе, или у самим зубима или вилици. На основу тога, стручњаци прате различите параметре, да ли је у питању квалитет ваздуха, саме особености зноја или загрижаја зуба, и на крају могу да дају неку дијагнозу о општем медицинском стању.

О идејним решењима уградње електронике брине Митар Симић, чији је задатак да крајњем кориснику, олакша употребу производа.

„Један од задатака који је увек веома изазован јесте како за неки сензор који направимо, припремити и елекронику која ће тај сензор претворити у низ корисних информација које се могу касније приказати на рачунару или на мобилном телефону“, наводи Митар Симић, доктор електротехнике и рачунарства.

Ту је и Адријан Стевракис, истраживач из Грчке, чија је специјалност повезивање електронике са текстилом.

„Тренутно радим на развоју сензора који користе проводне нити и нове материјале, који би могли да учине сензоре доступним свима, и како би могли да се носе на телу, и како би сви могли да их носе на телу“, каже Адријан Стевракис.

Крајњи циљ ових научника је производња за масовну употребу. Тако би ови производи, по приступачним ценама, били доступни човеку као прва помоћ у откривању првих симптомпа болести.