Svet

Археолози пронашли породично стабло у 5700 година старој гробници

СрбијаРеално/ЛОНДОН/23.12 – ДНК анализа људских остатака из гробнице старе 5.700 година открила је најстарије породично стабло на свету, бацивши „изванредно“ светло на важност породице и порекла међу људима који су били међу првим фармерима у Британији.

Истраживачки тим је испитао кости и зубе 35 људи у једној од најбоље очуваних британских неолитских гробница, у близини села Хејзелтон у Котсволдсу. Резултати, рекао је др Крис Фаулер са Универзитета Њукасл, нису ништа друго до „запањујући“.

Научници су открили да је 27 биолошких рођака из пет повезаних генерација једне проширене породице. Већина су потомци четири жене које су све имале децу са истим мушкарцем.

„То нам говори да им је наслеђивање било важно“, рекао је Фаулер. „Када су градили ове гробнице и одлучивали кога ће у њих покопати, бирали су људе који су били блиски рођаци оних који су тамо први сахрањени. Постоји блиска веза са непосредним прецима и она се протеже кроз неколико генерација“.

„Породица је била важна и то можете видети и по томе што су у гробници пронађени и остаци мале деце“, додао је он

Гробница, позната као Хејзелтон норт, подељена је на две коморе у облику слова Л, а нова истраживања такође показују да су мртви сахрањени на основу тога од које жене су потекли. То показује, закључује студија, „да су ове жене прве генерације биле друштвено значајне у сећањима ове заједнице“.

Праисторијска група људи о којој је реч живела је око 3700–3600 пре нове ере и били су једни од првих фармера у Британији, а гробница је изграђена око 100 година након што је узгој стоке и житарица уведен из континенталне Европе. До изградње напознатијег неолитског споменика, Стоунхенџа, проћи ће још 700 година, подсећа Гардијан.

Археолози знају да су се људи кретали по овим крајевима чувајући стоку. Конзумирали су млечне производе и имали су исхрану богату протеинима и правили су лонце за чување и кување хране. Најновија истраживања показују да су им биле важне и породичне везе.

Истраживање је резултат сарадње археолога са универзитета у Нјукаслу, централном Ланкаширу, Ексетеру и Јорку и генетичара са универзитета Харвард, Беч и Баскија. Закључци – прва студија која је тако детаљно открила како су праисторијске породице биле структурисане – објављени су у часопису Натуре.

„Ово истраживање је заиста важно јер нам омогућава да видимо шта се дешавало у неолитском друштву“, рекао је Фаулер.

ДНК анализа је открила године, пол и породичне везе. „Направили смо детаљнију биографску слику тих појединаца“, рекао је Фаулер и додао да су сличне студије гробница у Ирској закључиле да остаци нису биолошки повезани, што откриће у Хејзелтон норту чини „прилично изузетним“.

Истраживачи су такође открили да су мушкарци које бисмо данас назвали посинцима усвојени у лозу, што сугерише да се „мешане“ породице не могу сматрати само модерним феноменом.

Ињиго Олалде, водећи генетичар у студији, рекао је да је коришћење најновијих технологија у опоравку древне ДНК омогућило тиму „да открије најстарије породично стабло икада реконструисано и анализира га да би разумео нешто дубоко о друштвеној структури ових древних група“.

Фаулер је рекао да је сада план да се истраже друге неолитске гробнице да би се видело да ли постоји сличан образац.

Рон Пинхаси, са Универзитета у Бечу, рекао је: „Пре свега неколико година било је тешко замислити да ћемо икада сазнати за неолитске сродничке структуре. Али ово је само почетак и без сумње има још много тога да се открије на другим локацијама у Британији, атлантској Француској и другим регионима“.

Back to top button