Гас јутрос изнад 1.800 долара

СрбијаРеално/ЛОНДОН/21.12 – Цена гаса у Европи наставља да расте, а јутрос је премашила нивоу од 1.800 долара за 1.000 кубних метара, што је за 100 долара више него јуче, показују подациа лондонске ИЦЕ берзе.

Јануарски фјучерси гаса на холандском ТТФ чворишту скочили су на отварању данашњег трговања на 1.803 долара за 1.000 кубика, односно на 154,35 евра по МWх.

Цена гаса је скочила након што је оператор за транспорт гаса „Гаскејд“ саопштио да су почеле резерзне испоруке гаса преко гасовода „Јамал-Европа“ из Немачке у Пољску након што је „Гаспром“ одбио да резервише за данас капацитете за пумпање гаса.

“Имамо спремну одредбу о споразумном прекиду испоруке електричне енергије великим индустријским потрошачима”, казала је француска министарка за еколошку транзицију Барбара Помпили, објашњавајући мере које Влада Француске предузима како би обезбедила спречавање евентуалних ширих рестрикција за становништво ове земље.

Она је изјавила да је затражила од извршног директора Француска електропривредае да нуклеарне реакторе рестартује раније него што је планирано.

Последица су свесне и Норвешка, Пољска и Бугарска које су већ предузеле мере како би помогле грађанима од нових удара.

Србија је јуче подигла све блокове и сада смо енергетски стабилни после непредвиђених околности које смо имали претходних дана.

Србија је наиме, једна од ретких земаља у окружењу која у редовним околностима не мора да увози струју. Напротив, капацитети које имамо су довољни да производе и вишкове за извоз.

“Годишње у просеку произведемо 35.000 гигават-часова електричне енергије. Истовремено потрошимо између 34.200 и 34.300 гигават-часова. Максималну производњу имали смо 2013. године – чак 37.000 гигават часова”, рекао је за “Блиц Бизнис” Милош Здравковић, стучњак за енергетску ефикасност.

Посматрајући регион може се рећи следеће. Хрватска увози струју, а иако је сувласник у нуклеарки Кршко у Словенији која, каже Здравковић, није значајних капацитета.

Црна Гора увози половину својих потреба за струјом, Северна Македонија увози чак 70 одсто потреба, а разлог је то што немају довољно угља у термоелектрани Битола.

У Грчкој је ситуација специфична, они имају вишак струје током зиме, а мањак током лета. Довољно струје немају ни Бугари који такође имају нуклеарку, али недовољног капацитета, и чињеницу да је то најстарија нуклеарка у Европи.

С друге стране, Република Српска такође има довољне капацитете као и Србија и захваљујући термо и хидропроизводњи у могућности су да извозе струју.

“Мађарска такође има стабилан систем. Нјихов значајан бенефит је нуклеарска Пакш коју проширују”, напомиње Здравковић.