Јоксимовић: Интеграција земаља Западног Балкана може допринети ЕУ

СрбијаРеално/БЕОГРАД/6.12 – Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић учествовала је на конференцији о будућности Европе под називом „Дијалог о будућности Европе: Да ли је проширење кључ будућности?“ у Будимпешти где је нагласила да интеграција земаља Западног Балкана у ЕУ може допринети Унији која стреми ка вишем када је у питању демократија, развој, функционалност, стабилност и одрживост.

Јоксимовић је, на панелу на којем су учествовали комесар за проширење ЕУ Оливер Вархеји, министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто, државни секретар у Министарству спољних послова Словеније Гашпер Довжан и организаторка конференције министар правосуђа Мађарске Јудит Варга, указала на то да у неким државама чланицама ЕУ још увек постоји неповерење у политику проширења.

Kако је навела, неповерење неких држава чланица постоји и у логику и сврху проширења и то упркос званично усвојеној „Kредибилној перспективи проширења и појачаном ангажовању ЕУ на Западном Балкану“.

Подсетила је на речи председнице Kомисије ЕУ Урсуле фон дер Лајен, од пре само два месеца, након самита ЕУ – Западни Балкан одржаног на Брду код Kрања у Словенији и навела да је сагласна са њеном оценом да је доведен у питање кредибилитет ЕУ.

Kако је навела, Фон дер Лајен је тада казала да ЕУ жели Западни Балкан у Унији и да нема сумње да је циљ проширење, али да истовремено изостајање одлуке за отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом, угрожава положај ЕУ и утицај Уније у региону, као и да је тиме кредибилитет ЕУ као партнера доведен у питање.

“То је права дијагноза. Партнери ЕУ у проширењу на Западни Балкан не осећају само замор ЕУ од проширења, већ и у вредновању учињеног од стране кандидата. Није снажан стратешки партнер онај који не испуњава своје обећање“, казала је Јоксимовић, и нагласила да је зато добро што поједине државе позивају и представнике Западног Балкана на дискусије и панеле о будућности Европе.

Захвалила је министру правде Мађарске Јудит Варги на организацији конференције наводећи да су Мађарска, затим Вишеградска четворка у целини, као и Словенија током свог председавања ЕУ, исказивале недвосмислену посвећеност проширењу ЕУ, пре свега проширењу на Западни Балкан.

Јоксимовић је истакла да је Србија урадила све што је било потребно како би напредовала на свом путу интеграција и у том смислу навела да је одмах прихваћена и нова методологија иако се није знао тачан садржај.

„Показали смо поверење у најбоље намере ЕУ и земаља чланица да ће са новом методологијом процес бити кредибилнији, предвидљивији, лакши за разумевање код једног дела наших грађана. Србија је на неки начин и помогла ЕУ јер смо једина земља која је у процесу приступања, а која је потпуно спремна за нову методологију“, додала је Јоксимовић.

Према њеним речима, након прихватања нове методологије, Србија је почела са припремама за омогућавање да се отвори макар један кластер.

У том смислу захвалила је европском комесару Вархеију на томе што је Европска комисија препознала труд Србије и препоручила да се отворе два кластера – Kластер 3 и Kластер 4.

Нагласила је да су паралелно са припремом за те кластере спровођене захтевне реформе у области владавине права.

“Нисмо желели да се жалимо и да причамо да су промењена правила игре усред игре. Припремали смо се и финализовали све активности за највеће реформе у области правосуђа у Србији“, казала је Јоксимовић и навела да ће се о промени Устава, односно о уставним амандманима, грађани изјаснити на референдуму заказаном за 16. јануар.

Истиче да су те реформе веома важне и да показују посвећеност европским интеграцијама Владе Србије, али и грађана Србије.

Јоксимовић је изразила наду да ће бити отворена оба кластера за која је Србија добила препоруку од ЕK, мада додаје да је реално очекивати да сада буде отворен барем Kластер 4.

Оценила је да је отварање Kластера 4 важно за Србију јер се тиче зелене агенде и одрживог повезивања и, како каже, даје јасан оквир за нове инвестиције ЕУ у Србији када су зелени пројекти у питању, што ће Србији помоћи у зеленој транзицији.

Јоксимовић каже и да је веома важно у процесу европских интеграција „бити храбар и подузетан“, а не само кривити ЕУ или поједине чланице Уније.

Наводи да постоје проблеми у тим земљама, а да је Србија показала да је посвећена и то упркос кризи и тешком периоду у протекле две године који је изазван пандемијом вируса корона.

„Важно је што смо показали да смо радили више током кризе, јер искрено желимо да унапредимо реформе у различитим областима“, нагласила је.

Навела је и да Србија изузетно цени Мађарску подршку, иако је некада и критикована због те подршке и то због проблема који се повремено појаве на релацији Брисел – Будимпешта.

„Ми смо добре комшије, унапредили смо наше односе, мађарска национална мањина у Србији је интегрисана и представља одличан мост за нашу будућу сарадњу. Захвални смо за подршку и никада нећемо рећи не тој подршци“, рекла је Јоксимовић обраћајући се организаторима скупа.