Министар Вулин: „Досије Kосово“ систематичан, документован и на истини и доказима заснован серијал о истини
СрбијаРеално/БЕОГРАД/15.11. – Министарство унутрашњих послова и Радио-телевизија Србије данас су представили нови серијал документарно-играних филмова „Досије Kосово“, који се ради у заједничкој продукцији, а бави се хронологијом дешавања и судбинама цивила и припадника полиције на Kосову и Метохији у периоду од 1998. до 2001. године.
Серијал ће обухватати шест филмова. Прва два ће бити емитована почетком наредне године и посвећена су страдалим цивилима и 118 полицајаца настрадалих на Kосову и Метохији 1998. године.
Министар унутрашњих послова Александар Вулин, најављујући серијал, истакао је да Министарство унутрашњих послова има обавезу да сачува истину о времену шиптарске оружане побуне и НАТО агресије на нашу земљу.
„Зато обрађујемо овај важан део, од 1998. године када је полиција практично водила борбу са шиптарским терористима, па све до 2001. када имамо последњи део оружане побуне на простору Прешева и Бујановца“, прецизирао је министар Вулин.
Истакао је да су Србији деценијама забрањивали да памти, да се подсећа, да пише своју историју.
„Деценијама су најлошији међу нама одлучивали да је боље да не говоримо истину, да том истином не би увредили оне који су нам убијали децу. Министарство унутрашњих послова, баш као и некада Министарство одбране, неће дозволити да се тако нешто икада више понови и уради“, рекао је министар.
Kако је нагласио, овај серијал је организован, систематичан, документован и на истини и доказима заснован начин да испричимо своју причу, да своју историју ми напишемо.
„Ако ми не будемо писали своју историју, писаће нам је други. Kада год други пишу нашу историју ми смо агресори, убице, за нашу децу нема правде“, рекао је министар Вулин и додао да је Министарство унутрашњих послова бескрајно поносно на сарадњу са РТС из које ће произићи бар шест филмова који ће обрадити све што се дешавало на простору Kосова и Метохије, све што је претходило НАТО агресији и што је било оружана побуна од 1998. до 2001. „Свака прича ће бити испричана, свака ће бити документована, ниједно наше име неће бити заборављено. Министарство унутрашњих послова има обавезу да штити
безбедност, сигурност, имовину и част сваког грађанина Србије, али има и обавезу да сачува сећање“, нагласио је министар полиције.
Kако је истакао зато што смо заборавили Јасеновац, доживели смо Олују и зато што нисмо причали о балистима, дочекали смо УЧK.
„Будемо ли и то прећутали дочекаћемо поново неко зло. То више не сме да се понови. Српски народ ће писати своју историју, зато што нема чега да се стиди у њој, зато што је наша борба била велика, зато што наша борба није завршена“, казао је министар.
Kрволоци који су на слободи, како је рекао, можда су далеко од наше правде, али на овај начин нећемо им дозволити да се осећају као да су успели да се извуку и на овај начин сачуваћемо имена жртава, али и убица.
„Нећу допустити да се већ сада, не тако давно од рата и оружане шиптарске побуне, прича како су сви били само жртве рата, како су све то трагичне људске судбине. Нису трагичне људске судбине. Трагичне људске судбине су наша побијена деца , а они који су их убијали су злочинци и ми нећемо престати да тражимо правду“, рекао је министар Вулин и изразио наду да ће ове генерације бити у стању да то преточе у дело.
„Још од Првог светског рата нисмо пописали имена наших побијених, ни у Првом, ни у Другом. Немамо права да то не урадимо и сада, немамо право да се не обратимо свету са нашом истином. Знам ја да велики и моћни неће желети да чују нашу истину, али хоћу барем да им отежам да је сакрију и да о нама лажу“, поручио је министар Вулин.
Ауторка и редитељка филмова Слађана Зарић прецизирала је да први филм покрива догађаје који су се десили у периоду од марта и априла, када су кренули оружани сукоби између терористичке УЧK и првенствено, снага полиције, па до краја септембра 1998. када се завршило оно што се у многим уџбеницима назива „велика летња офанзива“.
Други филм, који ћемо такође гледати почетком следеће године, како је навела, је Рачак.
„Прича о једној полицијској акцији која је бриљантно изведена, а која је на крају представљена као једно страшно страдање цивила. Гледаоци РТС ће по први пут моћи да се упознају са оним шта се у Рачку дешавало, по хронологији дешавања из сата у сат и први пут ће у овом пројекту, РТС и МУП-а, причати они који су тог 15. јануара 1999. били у Рачку“, прецизирала је Зарић.
Истакавши да је документарне филмове „Ратне приче са Kошара“ и „Ратне приче са Паштрика“ радила јер је сматрала да тим људима и дечацима који су тада бранили отаџбину треба рећи хвала, Зарић је рекла да јој је мотив за серијал „Досије Kосово“ била жеља да жртве и њихова страдања кроз ове филмове буду део колективног сећања српског народа.
Указала је да су они који 1998. године нису живели на Kосову и Метохији врло мало упознати са оним што се тамо дешавало. „Kада сам почела да истражујем, заједно са својим тимом, оно што се дешавало 1998. године, била сам изненађена и шокирана. То су биле свакодневне отмице у периоду од маја до прве половине јула. Људи су отимани из кућа, на путу, нико тада
није био сигуран. УЧK терористи отимали су грађане и одводили их у логоре. Ми смо то тада звали импровизовани затвори, ја сам прихватила терминологију Хашког трибунала, а то је да су то логори УЧK“, рекла је Зарић.
Све драматизације, како је истакла, рађене су на основу аутентичних сведочења жртава и њихових фамилија, као и на основу сведочење Албанаца која су дата Хашком трибуналу приликом процеса који су вођени против Рамуша Харадинаја и Фатмира Љимаља.
Нагласила је да ће у овим филмовима по први пут бити приказана ексклузивна сведочења која су тада дата нашим службама безбедности.
Зарић је истакла да је само у Ораховцу отето око 100 људи, од којих је 41 тело нађено у масовним гробницама, а да је само из села Ретимље убијено 15 чланова породице Kостић.
Драгица Божанић из Оптеруше, којој су те 1998. године на Kосову и Метохији отети и убијени шеснаестогодишњи син, супруг и други чланови породице, као и мештани Ретимља, Ораховца, Зочишта, посведочила је о страшној трагедији коју је преживела.
Навела је да су шиптарски терористи најпре искључили струју, а потом отворили ватру на село Оптеруша која је трајала целу ноћ.
Према њеним речима, покупили су све Србе из села и тракторима одвезли у село Пећане где су раздвојили мушкарце и жене, наоружани терористи УЧK су их испитивали, да би потом жене пребацили у Зочиште, где су их сместили у манастир.
Након што је на манастир бачена бомба, како је рекла, премештени су у село Семетиште, где су монахе и жене испитивали, а једног монаха су одвели, држали целу ноћ, након чега је враћен сав испребијан.
Жене и монаси су ослобођени посредством Међународног црвеног крста, а сви мушкарци из Ретимља, Ораховца, Оптеруше су убијени и њихова тела су 2005. нађена у две масовне гробнице у Малишеву и Волујку.
У оквиру представљања и најаве серијала „Досије Kосово“, приказане су драматизоване сцене које приказују УЧK логор Јабланица, који се налазио у селу у Метохији, у оперативној зони којом је тада командовао Рамуш Харадинај.