Научни скуп „Косово и Метохија – безбедносни изазов и/или перспектива Републике Србије“

СрбијаРеално/БЕОГРАД/15.12 – Институт за стратегијска истарживања Универзитета одбране организовао је данас у Дому Гарде на Топчидеру, научни скуп под називом „Косово и Метохија – безбедносни изазов и/или перспектива Републике Србије“. Носећа идеја одржавања скупа била је разматрање безбедносних изазова и могуће перспективе косовско–метохијског проблема као кључног питања националне безбедности Републике Србије.

Данашњој активности присуствовали су в.д. помоћника министра одбране за политику одбране господин Предраг Бандић, ректор Универзитета одбране, генерал-потпуковник доц. др Горан Радовановић, , начелник Војне академије пуковник, проф. др Срђан Благојевић, начелник Школе националне одбране, пуковник Мићо Сувајац, представници Министарства одбране, Војске Србије, Универзитета одбране, научних института, универзитета као и други чланови академске заједнице из земље и иностранства.

Отварајући скуп, ректор Универзитета одбране истакао је да решење „косовског питања“ представља најзначајнију компоненту одржавања и учвршћивања државно-територијалног интегритета Србије и стабилности у окружењу.

“„Косовско питање“ заокупља посебну пажњу српске државе још од Берлинског конгреса и стварања Призренске лиге, да би у доба друге Југославије задобило виталан значај за опстанак Републике Србије. Као културно и духовно упориште српског народа и државе, Косово и Метохија представља безбедносни проблем највишег степена с којим се Република Србија тренутно суочава. Наглашена агресивност која прати деловање привремених приштинских институција, посебно угрожавање егзистенције српског живља у овом простору и његовог културног и духовног наслеђа, чине претње националној безбедности Републике Србије највишег степена”, рекао је генерал Радовановић.

Након ректора Универзитета одбране скупу се обратила директорка Института за стратегијска истраживања, Јованка Шарановић, указујући да се питање косовско-метохијског проблема непрестано налази у фокусу истраживачке пажње Института, што се од овакве институције и очекује.

“Актуелни аспекти кризе на КиМ из 1998, Генеза сукоба на КиМ из 2004, Анализа кризе и предлог стратегије Републике Србије за решавање статуса КиМ из 2004. године, чине пројекте који су до сада реализовани унутар Института по питању разматрања косовско-метохијске кризе. Поред њих, Институт је пажњу овом проблему посветио организовањем или учествовањем у различитим научним скуповима”, казала је Шарановић.

Износећи закључке, Шарановић је истакла да су данашања излагања сасвим сигурно дала један нови поглед на косовско-метохијску проблематику и да различите идеје, изнесене током скупа, несумњиво представљају допринос стратешком промишљању могућих модалитета решавања ове проблематике.

Актуелност теме, оџив бројних излагача и гостију као и садржај пристиглих радова представљали су основу за плодотворну дебату вођену кроз три панела: ”Перспективе косовско-метохијске безбедности: геополитички аспекти”; затим ”Идентитетска трвења: узроци, упоредне анализе и могућа решења” и, последњи, ”Стратегија и мека моћ у косовско-метохијској безбедносној парадигми”.