Поповић: Решавамо вишедеценијски проблем, спремамо трећи портфолио проблематичних потраживања

СрбијаРеално/БЕОГРАД/19.11. – В. д. помоћника министра финансија Огњен Поповиће рекао је данас у уводном обраћању на отварању НПЛ Форума за Југоисточну Европу, који је одржан у хотелу „Hyatt Regency” у Београду, да је Република Србија посвећена решавању вишедеценијског проблема са проблематичним потраживањима до краја следеће године.

„Велико ми је задовољство да најавим да је у процесу припреме нови, преостали портфолио потраживања, номиналне вредности минимум пола милијарде евра. Када је реч о конкретним корацима, очекујемо да ћемо овај портфолио објавити званично у првом кварталу наредне године. То није једина активност. Продаја тог преосталог портфолија део је шире стратегије коју смо разрадили са Агенцијом за осигурање депозита и са нашим саветницима, а која предвиђа потпуно решавање овог вишедеценијског проблема до краја следеће године“, навео је он.

Он је истакао да је бруто показатељ НПЛ данас испод преткризног нивоа и да је у септембру износио 3,55 одсто (становништво 3,9 процената, а привреда 2,9 одсто). НПЛ је крајем марта 2020. године износио 4 одсто, привреда 3,1 процената, а становништво 4,1 одсто. Пре примене Стратегије овај показатељ је износио 22,25 процената, а за шест година дошло је до импресивног смањења од 18,73 п.п.

Поповић је напоменуо да упркос изазовима које је донела пандемија вируса корона, Влада Републике Србије, њене институције, банке и индустрија у целости нису стали и да су у најизазовнијем периоду постигнути одлични резултати.

Рекао је да су спроведена три пакета економских мера подршке привреди и грађанима, који су укупно вредни око осам милијарди евра, односно око 17 одсто БДП-а, чиме је у тешким временима, дата значајна помоћ грађанима Србије и нашој привреди.

„Тиме смо спречили кризу, очували смо нашу привреду и наше компаније“, навео је он.

Поповић је објаснио да су две гарантне шеме намењене искључиво приватном сектору, у оквиру мера подршке привреди, спречиле повећање ликвидности привредних субјеката.

„Држава је први пут у историји, са Народном банком Србије и комерцијалним банкама, имплементирала портфолио гаранција намењен искључиво приватном сектору. То је спречило кризу ликвидности, која је могла да доведе до кризе солвентности. Када погледамо нашу привреду данас, њена структура остала је прилично слична преткризном периоду, а ако погледамо индикаторе НПЛ-ова на тржишту нема неке велике промене, чак имамо и боље резултате“, рекао је он.

Навео је да је према информацијама од 31. октобра 2021. године, свих 2,5 милијарди евра из прве гарантне шеме расподељено банкама, од чега је исплаћено 2,2 милијарди евра.

„На овај начин спречили смо раст проблематичних потраживања, одржали смо макроекономску стабилност и што је можда најбитније успотавили смо мост поверења између државе, привреде и грађана. Данас и грађани и привреда могу да се ослоне на то да ће држава да реагује на сваку кризу, уколико се за то укаже потреба“, рекао је Поповић.

Он је навео да све то не би било могуће да Влада Републике Србије 2015. године није започела процес одлучног решавања проблематичних потраживања, који и даље траје и који представља један од стубова финансијске стабилности.

„Потпуно је промењен регулаторни оквир, унапређене су и ојачане институције, пре свега Агенција за осигурање депозита и Агенција за лиценцирање стечајних управника. Кроз сет конкретних мера бруто НПЛ је почео да се смањује. Након истека стратегије 2018. године, настављене су активности, а највећи успех је била продаја портфеља потраживања Републике Србије. Посебно смо поносни да је након успешно продатог портфеља из 2019. године за 242 милиона, велики портфолио номиналне вредности 1.8 милијарди евра, који је објављен тачно пред кризу у септембру  2019. године,  успешно спроведен и реализован у јеку пандемије. Ове године затворили смо ту трансакцију, чиме смо остварили сјајан резултат – бруто ниво НПЛ-ова нижи је него у преткризном периоду“, рекао је он и закључио да су све мере која је држава предузела добро дефинисане, да су дале резултате, као и да је индустрија дала велики допринос, јер ни у једном тренутку није стала и константно даје велику подршку у решавању проблематичних потраживања.