Пријављена једна нежељена реакција на 7.000 примљених вакцина против ковида

СрбијаРеалноНајдрастичније реакције које су забележене на вакцине против Короне у Србији су један случај миокардитиса, два перикардитиса, неколико сумњи на тромбозу, неколико алергијских реакција, док истовремено није забележен ниједан анафилактички шок, истичу из Агенције за екове и медицинска средства Србије (АЛИМС).

При употреби свих лекова и медицинских средстава могућа је појава нежељених реакција, и оне се увек пријављују Агенцији за лекове и медицинска средства (АЛИМС), надлежној за праћење свих реакција на лекове и медицинска средства. Детаље о пријављеним нежељеним реакцијама на вакцину против вируса корона изнела је представница Агенције, Јелена Митршиновић у емисији РТС Ординација.

Како наводи Митрашиновићева, нежељене реакције на вакцину се најчешће испољавају непосредно након имунизације, и то у року од дан или два након примљене вакцине. Поновила је оно што су и раније надлежни истицали – да се најчешће нежељене реакције испољавају у виду локалних реакција, као што су бол, оток, црвенило и осетљивост на месту примене.

Осим ових, дешавају се и тзв. системске нежељене реакције у виду повишене телесне температуре, болова у мишићима, болова у зглобовима, језе, дрхтавице, малаксалости, синдрома сличног грипу и слично.

Гошћа РТС Ординације подвлачи да су то све очекиване реакције и да су оне пролазног карактера, односно да трају неколико дана, и да се најчешће спонтано повлаче или се повуку након примене аналгетика и антипиретика, односно лекова за снижавање телесне температуре.

Навела је и нежељене реакције које су такође очекиване, па тиме и описане у основним информацијама о леку али које се ређе јављају:

„То су на пример губитак апетита, пруритус или свраб на месту примене инјекције, затим реакције које су повезане са анксиозношћу, у смислу убрзаног рада срца, убрзаног дисања, па чак и губитка свести. Затим увећање регионалних лимфних чворова, краткотрајни пораст трансаминаза јетре итд. Све су то реакције које се очекују, али са нешто мањом учесталошћу у односу на ову прву групу најчешћих очекиваних нежељених реакција“, додаје Митрашиновић.

Нежељене реакције на вакцине, према речима Јелене Митрашиновић, пријављују највише особе женског пола, у чак 65 одсто случајева , а међу њима најчешће оне старости између 18 и 44 године.

Митрашиновић је изнела охрабрујуће податке за све оне који се и даље плаше нежељених реакција на вакцину и зато избегавају њихово примање. Истакла је да је на седам милиона доза примењених вакцина против ковида 19 у Агенцији за лекове забележено укупно 1.169 случајева нежељених реакција.

„Ако направимо статистику у броју пријављених случајева нежељених реакција у односу на укупан број примењених доза имамо податак да на приближно 7.000 датих доза вакцина имамо једну пријаву нежељене реакције на вакцину. То је заиста један охрабрујући податак за све наше грађане који су још увек до сада одлучили да буду невакцинисани и ја бих волела да овим податком охрабримо све оне који до сада нису то учинили, заиста реалним подацима који говоре да нема разлога за страх по питању нежељених реакција на вакцине“, подвукла је Митрашиновић.

Као и у целој Европи али и свету, и код нас се расправљало о најтежим нежељеним реакцијама на вакцину, па се зато саговорница Марије Поповић осрвнула и на тему најтежих нежељених реакција на вакцину против короне забележених у Србији.

„Пре свега бих обратила пажњу на тромботичке догађаје, на случајеве миокардитиса, на алергијске реакције. Од тог укупног броја који је пријављен АЛИМС-у имамо шест пријављених случајева тромбозе, односно тромбофлебитиса где за сваки од тих случајева није утврђена јасна повезаност са применом вакцине“, наводи Јелена Митрашиновић и додаје да се једини случај пријавњеног миокардитиса десио након примене Фајзерове вакцине, али да је то такође назначено као очекивана нежељена реакција. Миокардитис се појавио код 59-огодишње жене 15 дана након примљене друге дозе вакцине, прецизирала је.

Nавела је и два пријављена случаја перикардитиса и неколико случајева алергијских реакција. У свим ситуацијама је примењена терапија након које је уследио опоравак. Рекла је да пријављених случајева анафилактичког шока није било.

„Оно што је јако важно да кажемо када говоримо и о овим могућим озбиљнијим нежељеним реакцијама јесте да су то нежељене реакције које се дешавају веома ретко и наша препорука јесте да грађани прате знакове и симптоме и да реагују на сваки симптом који би могли да повежу са применом вакцине, а то значи да се благовремено обрате својим лекарима који су информисани чак и о овим озбиљнијим нежељеним догађајима како би могли на прави начин и у право време да реагују“, посаветовала је фармацеуткиња из АЛИМС-а, Јелена Митрашиновић.