Табаковић: Грађани могу да очекују даљи раст стандарда

СрбијаРеално /БЕОГРАД/ 16.12 – Већ више од девет година, одржавамо релативну стабилност курса динара према евру, захваљујући пажљивом праћењу фактора из домаћег и међународног окружења, процени њиховог утицаја на понуду и тражњу за девизама и правовременим реакцијама на домаћем девизном тржишту, каже гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић у разговору за СНС Информатор“.

Према њеним речима, у периоду изражених притисака на јачање динара, од априла 2017. године до краја 2019. године, НБС је на девизном тржишту нето купила више од 5,3 милијарди евра. У 2020. години, у условима пандемије, НБС искористила је део на време обезбеђених девизних резерви за одржавање стабилности. У текућој години, НБС је поново нето купац девиза и то до сада у износу од око једне милијарде евра.

Како бисте оценили отпорност наше економије на спољне шокове?

Подаци илуструју како је Србија прошла кризе које су долазиле споља а тицале се наше економије – од тзв. грчке кризе, Брегзита, до кризе изазване пандемијом. Није то више иста Србија. Она пре 2012. и ова данас. Постигнута макроекономска стабилност и побољшани макроекономски показатељи повећали су отпорност економије на спољне шокове. Куповином девиза НБС је директно ојачала одбрамбени потенцијал наше земље. У суочавању с бројним изазовима из међународног окружења, које очекујемо и у наредном периоду, од суштинског значаја је знатно боља спољна и фискална позиција Србије, што је резултат одговорне економске политике. Помогло нам је то што смо у претходних девет година у континуитету радили на изградњи и јачању економске стабилности и отпорности на потенцијалне спољне шокове. Актуелну кризу дочекали смо неупоредиво спремнији, него тадашња власт кризу 2008. године.

Колико потреси на светском тржишту енергената и хране врше притисак и на наш динар?

Шокови из међународног окружења, укључујући и промене цена примарних производа на светском тржишту, имају ограничен утицај на курс. О томе најбоље сведочи то што је у претходних готово десет година одржана релативна стабилност динара, и поред повремених шокова. Без обзира на отпорност наше економије на шокове из међународног окружења и ограничен утицај цена примарних производа на курс, наставићемо да пажљиво пратимо сва дешавања у домаћем и међународном окружењу која могу да утичу на кретања на девизном тржишту. Реаговаћемо продајом или куповином девиза, како бисмо одржали стабилност курса. Номинално сидро је ту, мирно, сигурно укотвљено, види се кроз базну инфлацију и њено поређење са земљама региона. То је део очекивања на који Србија може да утиче. На временске прилике тешко, на цену енергената – гаса и струје, делимично, кроз добре односе, дипломатију, али и покриће евентуалних губитака (за онај део који се тржишно плаћа а за грађане неће бити повећања цена).

Колико данас износе девизне резерве Србије и какву сигурност нам дају?

Упркос изазовима из међународног окружења, успели смо да повећамо девизне резерве, као гаранцију стабилности и отпорности наше економије, на рекордно високе нивое. Тако су бруто девизне резерве НБС од почетка године повећане за 2,8 милијарди евра, на 16,3 милијарде евра крајем oктобра. Од 2017. године од када се бележе притисци на јачање динара, као резултат побољшаних економских перформанси наше земље, главни извор повећања девизних резерви биле су интервенције НБС куповином девиза на домаћем девизном тржишту. Тако смо створили „одбрану“ од евентуалних будућих шокова, а резерве су највећим делом коришћене на нето раздуживање државе по основу кредита и хартија од вредности.

Да ли у 2022. можемо да очекујемо стабилност динара и колико-толико мировање цена?

Поруку да стабилност нема алтернативу, својим радом и резултатима шаљемо више од девет година. Релативна стабилност девизног курса допринела је остварењу бројних циљева – ниској инфлацији, очувању финансијске стабилности, повећању извесности пословања за компаније и предузетнике, као и извесности за грађане код доношења одлука о штедњи и потрошњи. Због тога ће НБС настојати да очува постигнуту релативну стабилност курса динара према евру. Садашње кретање инфлације највећим делом последица је деловања раста цена енергената на светском тржишту, као и и цене непрерађене хране које, услед ефеката суше, нису опале у другој половини ове године у складу са сезонски уобичајеним кретањима. Чињеница је да на потресе из међународног окружења НБС не може да утиче – оно што може и што ће свакако чинити јесте да, заједно с Владом, не дозволи стварање услова који би водили трајнијем убрзању инфлације, као што се то дешавало у прошлости.

Недавно сте рекли да је Србија на корак од инвестиционог рејтинга. Да ли можете да појасните шта то значи за грађане?

Тако је, данас Србију само један степеник дели од инвестиционог рејтинга, и њега бисмо имали да није било кризе која је ту одлуку само померила. Србија је од земље која је сматрана за ризичнију од великог броја земаља у развоју средином 2012. године, прешла пут до земље која је близу добијања инвестиционог рејтинга, што значи додатно јачање фискалне стабилности и још бољу перцепцију Србије у очима инвеститора. И у условима неизвесности на глобалним тржиштима, Србија постиже изузетно повољне услове финансирања, што представља потврду да реномирани инвеститори позитивно оцењују нашу економију и већ је сврставају међу земље са рејтингом инвестиционог ранга, односно високе сигурности улагања, која значе привредни раст и нова радна места.

Колико смо у 2021. години имали страних инвестиција и шта можемо да очекујемо од наредне године?

Према пројекцији НБС, прилив страних директних инвестиција би у 2021. требало да износи око 3,4 млрд евра и већ сада се са великом сигурношћу може рећи да ће ова пројекција бити остварена, а могуће и премашена. Оперативни подаци за септембар и октобар 2021. показују да су повољни трендови настављени и да ће прилив СДИ за десет месеци 2021. бити више од три милијарде евра. Постигнута и очувана политичка и макроекономска стабилност допринела је да прилив СДИ у Србију буде релативно висок већ неколико година, али и да Србија привуче више од половине укупних прилива инвестиција у земље Западног Балкана.

Шта очекујете од 2022. године? Да ли грађани могу да буду мирни да им плате и пензије неће бити обезвређене инфлацијом?

Наши грађани и привреда могу бити уверени да ћемо наставити да пажљиво пратимо кретања и утицај кључних фактора из домаћег и међународног окружења на инфлацију, финансијску стабилност и брзину привредног раста и да у складу с тим прилагођавамо своје мере, полазећи увек од интереса наше привреде и грађана. Након исцрпљивања ефеката привремених фактора, инфлација ће се вратити на нивое на којима је била у претходним годинама, тако да не видимо проблеме у очувању реалне вредности зарада. Наши грађани и привреда могу да очекују наставак политика које дају резултате – макроекономску и финансијску стабилност, подстицајни пословни амбијент, креирање нових радних места и даљи раст животног стандарда.

Србија је први пут купила 12 тона злата у иностранству, а купила је за динаре и 10 тона домаћег злата из Бора. Како се доносе одлуке о оваквим куповинама и шта говоре о држави?

Од 2013. године, НБС је више него удвостручила количину злата у резервама: са 15,3 на 37,1 тону, док вредност готово утростручена: са око 0,6 на 1,8 милијарди евра. Учешће злата је са 5,7 одсто крајем 2012. повећано је на садашњих 11,1 одсто. Србија има више злата од свих република бивше СФРЈ. Неке земље, попут Хрватске, су продале све своје резерве злата. Злато континуирано набављамо од домаћих произвођача, од Serbia Zijin Copper, претходно РТБ Бора, а у 2019. и 2020. години злато смо први пут купили и на међународном тржишту. На дуги рок злато је најзначајнији чувар вредности и гарант заштите од инфлаторних и других облика финансијских ризика и зато сам радо прихватала савет председника Вучића да увећавамо његове резерве.