Вулин: Залажем се да возачима који возе под дејством алкохола или наркотика треба судити као за покушај убиства

СрбијаРеално/БЕОГРАД/7.12 – Министар унутрашњих послова Александар Вулин на конференцији „Заједничко деловање хитних служби у саобраћају“ још једном је поручио да се лично чврсто залаже за оштрију казнену политику када је у питању вожња под дејством алкохола или наркотика и додао да особама које возе у оваквом стању треба судити као за покушај убиства.

„Ја чврсто верујем да докле год свака пијана и свака дрогирана будала која седне за волан не буде санкционисана за покушај убиства да нам неће боље. Чврсто верујем да док не будемо увели меру трајног одузимања возила за вожњу у пијаном стању да нам неће бити боље и чврсто верујем да докле год не будемо увели меру трајног одузимања возачке дозволе за пијану или дрогирану будалу – неће нам бити боље. Ја чврсто верујем да докле год не будемо кажњавали озбиљно дело блокирање противпожарних путева – неће нам бити боље. Чврсто верујем да докле год напад на возило Хитне помоћи, на радника Хитне помоћи не будемо третирали као озбиљно, квалификовано кривично дело – неће нам бити боље ни једноставније”, рекао је Вулин.

Министар је указао да је на држави да све факторе који успоравају и отежавају посао Хитној помоћи, ватрогасцима, полицајцима умањи и ублажи.

„Свако од нас има неки свој мали део одговорности и држава има свој део одговорности. У оној мери у којој будемо више улагали и финансирали, више слушали наше потребе да бисмо их задовољили, у тој мери ће живот свакога од нас бити сигурнији и заштићенији“, навео је министар полиције и истакао да од деловања и реаговања хитних служби у саобраћају зависе људски животи.

„У протеклих 15 година скоро 18.000 различитих повређених учесника у саобраћају на разним местима, преко 1.100 није преживело. Kо зна колико је могло да преживи, од тога да смо везали појас, до тога да нисмо блокирали противпожарни пут, преко тога да смо пустили хитну помоћ да стигне на време. Нико то не може да израчуна. Али на нама је као на људима и на нама као држави јесте да покушамо да бар све факторе који нас успоравају и који нам отежавају живот да их умањимо, ублажимо ако не и да их укинемо”, поручио је Вулин.

Министар здравља Златибор Лончар истакао је да искрено верује да се заједничким напором свих учесника у саобраћају и служби које на различите начине збрињавају повређене, може спасити велики број живота.

„Само у Београду у првих девет месеци 2021. имали смо 16 мртвих у саобраћајним несрећама, а у октобру и новембру још осам“, рекао је Лончар и додао да је држава у претходне четири године обновила возни парк хитних служби са неколико стотина нових санитетских возила.

Почетком године, како је најавио Лончар, стижу још 274 нова возила, најсавременије опремљена која представљају „праве мале болнице“, што ће значајно утицати на брзину и квалитет преболничког лечења пацијената у хитним случајевима.

„Данас екипе Градског завода за хитну медицинску помоћ до повређених у саобраћајним незгодама стижу у року од 6 до 10 минута од позива, али ми желимо да свуда у Србији буде тако. Зато имамо јасно дефинисан план да направимо четири регионална центра Ниш, Београд, Kрагујевац и Нови Сад и да у оквиру њих ту буду обједињене све хитне службе“, рекао је Лончар.

Директор Агенције за безбедност саобраћаја Душко Пешић навео је да у саобраћајним незгодама у Србији на лицу места страда око 60 одсто људи, а 40 одсто након тога.

„Прошле године смо имали најмање погинулих, 492“, рекао је Пешић и оценио да би око 45 људи годишње било спасено делотворнијим и ефикаснијим реаговањем хитних служби.

„Србија је кренула да прати и развија систем деловања хитних служби, пре свега кроз Националну стратегију безбедности саобраћаја, као пети стуб безбедности саобраћаја дефинисано је деловање хитних служби“, рекао је Душко Пешић.