Жиофре: Не смемо ићи пречицама, морају се испунити сви циљеви на европском путу

СрбијаРеално/БЕОГРАД/20.12 – Шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре изјавио је да не смемо да идемо пречицама на путу европских интеграција, као и да морају да се предузму сви кораци како би се задовољили сви захтеви и остварили сви циљеви. Поручује и да не постоји алтернатива дијалогу Београда и Приштине и да то морају сви да схвате.

Жиофре је у интервју за РТС оценио да је отварање кластера позитиван сигнал за читав Западни Балкан. Истиче и да грађани у начелу не доживљавају толико негативно ЕУ, као и да у Србији и у читавом региону постоји солидна већина грађана који желе да уђу у ЕУ, нарочито младих.

После две године застоја, стигао је позитиван сигнал из Брисела – отворен кластер 4. Многи тај кластер карактеришу као најважнији за грађане, а најскупљи за државу. Шта ће, осим похвала и честитки, из Брисела стићи како би се спровеле реформе у та четири отворена поглавља?

Добро сте рекли да је ово добар сигнал који је Брисел послао Србији – да се наставља даље са приступањем, али ушли смо у важну фазу, јер смо отворили веома важан кластер 4, радићемо заједно са Србијом на реформи законодавства.

Европска унија помаже Србији већ много година у областима као што су прерада воде, водоснабдевање и унапређење квалитета ваздуха и биодиверзитета. Царски орао, који је симбол државе, заправо је спасен захваљујући финансирању Европске уније. Сада имамо европски инвестициони план који је тежак девет милијарди за Западни Балкан и биће ту још 20 милијарди евра улагања.

Да ли остале земље Западног Балкана које су у чекаоници Европске уније могу позитивно да тумаче овај сигнал и за будућност својих интеграција?

Мислим да је ово позитиван сигнал за читав Западни Балкан, јер порука гласи да ЕУ не само што остаје посвећена политици проширења и увођењу земаља из региона већ и напредовању и у самим преговорима. Порука гласи да ако спроведете реформе као што је учинила Србија, тада ЕУ одговара и долази до напретка у преговорима.

Међутим, и поред те поруке, утисак је да тај процес иде споро. Тај утисак прате и подаци, подршка грађана Србије придруживању ЕУ је негде изнад 50 одсто, што је знатно мање него пре 10 или 11 година. Како повратити поверење? Шта Брисел жели да понуди?

Мислим да грађани у начелу не доживљавају толико негативно ЕУ, мислим да у Србији и у читавом региону постоји солидна већина грађана који желе да уђу у Унију, нарочито млади. И то је порука коју ми видимо. Мислимо да је важно да се то негује. Наравно, постоји и фрустрираност, јер процес заиста дуго траје и сложен је.

Не смемо да идемо пречицама, морамо да предузмемо све кораке како би се задовољили сви захтеви и остварили сви циљеви.

Многи верују и да Србија неће ући у ЕУ док се не реши однос Београда и Приштине. Ипак, резултата дијалога нема готово три године и чини се да се све време чека конкретан потез Европске уније. Да ли су та очекивања реална?

Не постоји алтернатива дијалогу и то морају сви да схвате. Морају се спровести сви ранији споразуми. Обе стране морају да спроведу што су се раније договориле, укључујући и Заједницу српских општина и на то се морамо фокусирати.