Суспензивни вето председника – шта се дешава са законом који се врати на поновно одлучивање

СрбијаРеално/БЕОГРАД/9.12 – Председник Србије Александар Вучић јуче је одлучио да Народној скупштини на поновно одлучивање врати измене Закона о експропријацији, чиме је право суспензивног вета употребљено 19. пут од 1990. године. Шта је суспензивни вето и да ли је председник своје право искористио у складу са прописима, за РТС је говорио научни сарадник Института за упоредно право Мирослав Ђорђевић.

Ђорђевић је рекао да је председник Вучић јуче искористио своје право суспензивног вета и да је све било у складу са прописима.

“Оно се сматра такозваним класичним овлашћењем председника Републике. Постоји широм света. Код нас се раније дешавало много пута, тако да се није ништа посебно чудно догодило. Догодила се једна уставна процедура у складу са свим прописима”, рекао је Ђорђевић у Јутарњем дневнику.

Ђорђевић, који је докторирао на теми суспензивног вета, објаснио је да се пут једног закона формално не завршава у Народној скупштини, већ да након изгласавања у парламенту одлази код председника државе на проглашење.

“Председник указом проглашава неки закон да би он могао касније, после објављивања у Службеном гласнику, да ступи на снагу”, навео је Ђорђевић.

Додао је да је овлашћење председника да прогласи неки закон друга страна новчића права суспензивног вета.

“Као што се у упоредном праву то често назива правом провере, тако и наш председник има право да закон још једном провери пре него што стави свој потпис. Да ли је у складу са Уставом и да ли је, у случају Републике Србије, он целисходан, то јест, најбољи могући за грађане Републике Србије по његовом мишљењу”, истакао је Мирослав Ђорђевић.

Суспензивни вето је уведен у Устав 1990. године, а ојачан је Уставом из 2006. године. Ђорђевић је оценио да је право суспензивног вета превише нападано у јавности откако је уведено поновним успостављањем вишестраначја, али је он то описао класичним овлашћењем.

“Иницијално је то овлашћење било међу блажим, упоредно посматрано. Председник је могао да врати закон који је Скупштина могла да поново изгласа. Он је тиме само слао политичку поруку. Његове шансе за успех тог вета нису биле тако велике”, истакао је Ђорђевић.

Додао је да је 2006. године, новим Уставом, суспензивном вету дата већа доза потентности.

“Пре свега, тиме што је установљена апсолутна већина у поновном гласању у парламенту, а и продужавањем рокова током којих председник одлучује да ли ће уложити вето или не, са седам на 15 дана. Тај први рок је био врло кратак, сад је тај рок врло разуман”, објаснио је Ђорђевић.

Нагласио је да, упоредно гледано, овлашћење суспензивног вета у нашем праву није међу јачима, али и да није за потцењивање и да је у питању 19. суспензивни вето од 1990. године и објаснио да је у другим државама за поновно изгласавање закона потребна и двотрећинска и тропетинска већина.

“Сама чињеница да председник има суспензивни вето, а председник је код нас неко ко је изабран на директним изборима, даје јасну поруку свим другим политичким чиниоцима, предлагачима закона, као и законодавном телу да о томе воде рачуна, јер уколико не воде рачуна, може се увек догодити оно што се догодило јуче”, рекао је Мирослав Ђорђевић.

Ђорђевић је навео да су разлози које је председник јуче навео довољни за коришћење права суспензивног вета.

“Председник би могао да врати некакав изгласани предлог закона и да каже ‘враћам овај закон зато што није добар’. То би из угла права и нашег правног система било сасвим довољно. Разлози на који је председник јуче указао, пре свега спадају у разлоге политичке нецелисходности, јер, као што је он рекао, члан 19 Закона о председнику јасно прецизира овлашћења која већ постоје у Уставу”, истакао је Ђорђевић.

Додао је да разлози које је председник истакао улазе у разлоге политичке нецелисходности и да можда залазе у питања неуставности, пошто Устав гарантује право на имовину и услове под којима се оно може ускратити.

“Постоје два сценарија према којима измене Закона о експропријацији неће постојати”
Измене Закона о експропријацији, како је навео Ђорђевић, тренутно су враћене Народној скупштини, а постоје два сценарија према којима измене неће постојати.

“Наш Устав је ту врло интересантан, упоредно гледано. Ми имамо једно решење које постоји још само у Литванији. Наша Скупштина може да одлучи или да не одлучи да поново гласа о ветираном предлогу закона. Шта то значи? За разлику од Устава из 1990, закон би се вратио у парламент, посланици би гласали, ако постигну већину, закон постоји, ако не постигну, народски речено закон пропада. Сада Скупштина може да одлучи да не гласа о том закону и закон, наравно, пропада”, објаснио је Ђорђевић.

Објаснио је да уколико се закон не нађе на дневном реду приликом следећег утврђивања, сматра се да је парламент одустао од тог закона.

Ђорђевић је поручио да је најбољи пут до доброг закона широка јавна дебата и додао је да је био део радне групе за ревизију Устава и да су у то били укључени сви могући чиниоци.